Branič
БРОЈ 1.
О УОЛОВНОЈ ОСУДИ
стр . 63.
како каже г. Трепо, многп ппсци, који су се бавили овим питањем, трудили, да овој установи, која је таро модерна по својој појави, дају старо порекло. Цитирани сј г разни пасажи Бартолови, по којима изгледа да је условна осуда била позната правницима средњег века. Но, изгледа да ју је примењивало само црквено правосуђе. Тек на међународном конгресу у Риму 1885. први пут су, скупљене криминалисте посматрали ово питање. Тада је само показано, но није дискутовано. На против. на конгресу у Петрограду 1890. дуго је испитивано и упоређивано са другим системама, које су предложене у истом циљу. У осталом, дискусија је била доста збркана и због појављене разлике у мишљењу разних известилаца и у комисијама општа скупштина није донела о истом деФинитивну одлуку, и оставила да питање реши други конгрес. Још је мало законодавстава, која су усвојила условну осуду. Па и међу онима, који су је усвојили, постоји разлика у схватању принципа одлагања. Отуда су два система у законодавствима, која су усвојила условну осуду: англо-амерички, по имену земље, где се јавио, по коме се суспендује сама осуда, и систем француског закона, који допушта суспендовање за само извршење казне, пошто је изречена осуда. Први систем усвојиле су ове државе: Месачусец, енглеске колоније, Енглеска и кантон Невшател, у Швајцарској, са неким модификацијама. Други систем француског закона, усвојилесу: Белгија и Кантон Женевски, у Швајцарској. Сем тога студирано је ово питање и спремани пројекти о истом у Аустрији, Немачкој , Мађарској, пројекту швајцарског казненог закона, но још није ступило у законодавну област, ма да је страсно дискутовано међу криминалистама. Изложићемо област условне осуде, њена дејства за време периоде одлагања и по истеку истог, т. ј. други део студије г. Трепо-а из кога/ ће се видети како је Француски закон извео ову установу остављајући, да поменуте одељке из првог дела, у којима се критикује принцип и испитује детаљно систем условне осуде изложимо на послетку, ако то буде могућно у овом листу. (НАСТАВИЋЕ СЕ) превео Мил. М. Станојевић. /