Branič

отр. 78

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1 .

'Гом приликом, а и доцније кад сам до књиге дошао, приметио сам на корицама, да је писац погрешно у ширу публику, која Ке се служити овом књигом, поред ђака држ. трг. школе и трговаца још, ставио и правнике у опште. И ако је ово грешка Формалне природе, која толико не утиче на саму садржину књиге, ипак не могу да пређем преко ље олако за то, што је, не само нелогична, него што вређа и моје нравничко осећање. Јер, у колико ја могу да повучем разлику између правног Факултета, као одсека Вел. Школе, и Држ. Трговачке Школе, као стручне (средње) школе, — све ми се чини, да Држ. Трг. Школа, и по своме рангу, који је за који степен нижи од Велике Школе, и по својој задаћи, па најзад ако хоћете и својом Формацијом, не може никад дати веће правно знање својим слушаоцима, као што то, не само може, — него треба и мора да да својим ученицима (слушаоцима, правни Факултет Вел. Школе. Према томе нелогично је, што је г. Миловановић ставио правнике у ширу публику, и то чак и иза трговаца, кад се зна, да према степену правног и општег образовања, они морају бити на првом месту. И сад, ако је ову књигу г. Миловановић спремао у главном за ђаке државне трговачке школе и трговце, као што то и сам тврди у свом предговору изјавом: »да је књига за онога који хоће да буде комерцијално образован човек® — онда у овом случају ова кшига не може послужити правнику никако, не само за то, што према степену образовања за правника не може бити и оно, што је за ђака тргов. школе, као што то може бити обратно, него не може бити баш ни према горњој изјави г. Миловановића и за то, што се правник не образује у комерцијалном правцу, као што тежи ова књига. Али ова грешка свакојако није, нити може бити оматика пера пишчевог, — ко само добро познаје г. Миловановића, јер се овакве грешке не могу десити човеку, кога, не само ја, него и шира публика, зна и поштује као потпуно образована и правника и човека. И ако ми се допусти да у овој грешци потражим праву тенденцију пишчеву, све ми се чини, да би у том случају нашао то, да је нисац, стављајући ову нелогичност, имао у виду, не потребу ове књиге и за правнике, већ други један практичан разлог а та Ј Ј е ! Д а књигом заинтересује шири читалачки круг, како би у већем броју прошла. Нека ми се не пребаци, што сам се дуже позабавио овом Формалном грешком, која на први поглед може изгледати безпредметном ствари. Међутим у ствари тако није, јер се искреност, па према томе и доброта књиге има да цени према ономе: „шта се хтело® и ономе: „шта се написало.® И као што видимо