Branič

БРОЈ З И 4. О АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА СТР. 199.

У овој врсти друштава нема да се види велики број чланова. Ради уортачавања треба да имају један у другог доста велико поверење. Поред овога друштва ми налазимо у континенталним европским земљама и просто командитно друштво, оно је врло старог порекла датирајући од поруџбених уговора. Трговци имајући поверења у неког капетана лађе давали су му своју робу да је препрода, и капетан не улажући ништа имао је права у оствареном добитку. Овај уговор у старој Француској примењиван је на све врсте трговине. У почетку овај је уговор био тајан. Као што се зна илемству је било забрањено да се бави трговином под ка,зном губитка племићске титуле, али они су имали ватрену жељу, да се путем трговине што више обогате, н тако је велики број племства ушао у ова друштва као командптори, п њихова имена нису улазила у Фирму. И тако ова забрана племству била је узрок иостанку простих командитних друштава. 3 ) Ова друштва дају доста великпх користи, може се рећи, да допуштају удружење капитала и рада; један човек који нема капитала може створити прост командиг. Проналазач који нема капитала може по некад прибавити га путем зајма, али то је далеко лакше образујући командитно друштво. Јер зајмодавац не може вућн већи пнтерес сем законом опредељен, док командитори у друштву нмају нрава на део у добити, и тако дешава се да се лакше овим лутем капитал створи. И ова друштва као п друштва јавних ортака нису ни мало више повољна за велика предузећа, јер ни она не могу впше удружити велике капитале за то. Код простог командитног друштва има две врсте чланова: 1-о Они су одговорни целом својом имовином за друштвене дугове. 2-о они који одговарају само својим уделом за њих. Ова врста друштава, исто тако као и друштва јавних ортака почива на консидерацији лица — јив1п8 регбопае. Отуда излази ово : 1-о Чланови су или командитори или команднти, немају права да уступе свој удео без пристанка својих другова.

3 ) 6а1еШез, ЈјОЗ Апа1ез <1е <1гоЈ1 соттегма! 1895.