Branič

СТР. 230. Б Р А Н И Ч БРОЈ 2 и 3.

нова војних иследника није била самостална, као што је по новом закону, а што је такође у многоме, у колико је било за наше прилике, позајмљено из руског војног кривичнога поступка од 8 марта 1883 године. 4., Сем дивизијских првостепених судова, који су надлежни за суђење редова, подоФицира и осталих неуказних војних лица, уведен је, као што већ поменух, новим законом као првостепени војни суд и нарочити војни суд за ОФицире, војне чиновнике и војне свештенике. Овакав нарочити суд за ОФицире по досадањем нашем војно-судском законику није постојао, већ се у сваком посебном случају образовао суд према чпну оптуженога. Овакву једну новину, коју не срећемо ни у страним државама, чини наше ново војно-кривично законодавство најсувременијим и најнапреднијим за данас, — јер ма да установа војног суда за оФицире не одговара правном принципу, да су сви пред законом равни, ипак суд се за оФицире морао одвојити од суда за редове и подоФицире, имајући на уму разлику у умном развићу и друштвеног положаја ОФИцирскога кора с једне и редова и подоФицира с друге стране, и тежњу законодаваца свих држава да строго оделе официре, у којима се усредсређава командантска власт. 5., Као војни суд другог степена и као највиши суд над свима осталим војним судовима, установљен је новим законом велики војни суд. Велики војни суд одговара анелационој, а у неким случајима и касационој инстанцији. Због великих материјалних издатака држало се, да ће овако уређени' велики војни суд корисно по војску отирављати своју дужност и давати довољно гаранције за правилно правосуђе. II, Што се тиче законика о поступку војних судова у кривичним делима, у главном, израђен је према руском војно-кривичном поступку од 8 марта 1883 године (I, II и III раздео) и од 11 новембра 1899 године (IV раздео, који говори о војним судовима за време рата) са неким одступањем, које је изазвато нашим приликама. Тако: