Branič

0 ПОРЕЗУ НА ПРИХОД С ПОГЛЕДОМ НА НАШЕ ЗАКОНОДАВСТВО (НАСТАВАК) ^тсотшепзкеиег у Пруоко.ј. ЕшћоттетГеиег се разликује у многоме од Јпсоте1ах-е. И један н други норез терети приход нореских обвезника, али не на исти начин. Место инглеске поделе прихода на категорије, пруски порез узима целокупан приход као објект порезивања, и тиме се већма приближује оном идеалу коме треба да теже сви порески системи, а то је, да се држављани оптерете порезом што сразмерније њиховом имућству. (Прво правило Адама Смита!. Али, пошто нема ничег савршеног у пореским системима, то и пруски порез није без замерке, а главна му је мана у гоме што га је тешко нрименитн сходно горњем идеалу. У практици је много лакше нроценити сваки извор прихода за себе него све скупа. Што се ипак у Пруској могао овакав порез одржати и нрименити с извесним успехом, има се захвалити поглавито изврсности њене администрације и карактеру народном, који допушта да му се туђинци мешају у најинтимнији живот. Садањи ируски порез на приход — ЕтћоттепзГеиег —• створен је законом од 24. јуна 1891 год. Пре него што се пређе на даље излагање овог закона треба одредити, шта ваља разумети под ириходом као пореским објектом. „Ово у толико пре, што је, као што смо већ впдели, врло тешко одредити границе прихода као пореског објекта. ПјЈ ^ ски законодавац обилази тешкоћу и место деФнниције, набраја све што по закону треба сматрати као ириход. То је у осталом боље, јер би свака деФиниција могла дати повода разним тумачењима. 16*