Branič

стр . 244.

б р а н ii ч

број 3 и 4.

дакле, у новим одборима боље заступљени. Осим тога по закону од 1891 год. обвезници с приходом већим од 3000 мар. (3750 дин.) морају сами пријавити свој приход. Пре овог закона порески су одбори сами одређивали приходе пор. обвезника, и ту су своју власт употребили на штету државних интереса. У опште, доказало се, да Финансијска администрација није у стању да сама, без пријаве, одређује приход као норески објекат. Од таквог одређивања обично имају штете или порески обвезници или држава. У земљама које имају великих новчаних потреба порески ће одбори, под утицајем више администрације, проценити приход у већој суми него што га има у ствари. На против, у земљама боље уређеним, где народ има осетног удела у државним иословима, порески ће одбори бити сувише обазриви. Тако је било у Пруској пре 1891 год. Немајући чврста основа за одређивање прихода, пошто није било иријава, порески су се одбори бојали вечито да не ироцене приход у већој мери него што би требало. Услед тога је порез подбацивао и држава губила сваке године доста од својих доходака. Погрешака у проценн прихода било је тако много, да је врло близу истине оно мишљење, да су пре закона од 1891 год. порез на приход илаћали само чиновници и радници. С обавезним пријавама добија се одређенија подлога за процењивање ирихода. Порески одбори имају само да исправе пријаву на основу података које пор. обвезник сам поднесе нли који се добију са стране; у томе они могу бити смелији и више се обзирати на државне интересе. Али п систем пријављивања прихода од стране пор. обвезника није без мана. Има много људи који не бележе своја примања и издатке, те ни сами не знају при крају године величину чистог прихода. Таква је већина становништва. Једино трговци што воде уредно своје књиге јер су на то законом приморани, и тако знају тачно свој приход. А колико је на пр. земљорадника који воде књиге или који се могу сетити нри крају године свих својих трошкова? Међу тим, најмања се нетачност у нријави мора строго казнити, јер се иначе никад не би дошло до искрених пријава. Отуда жалбе и незадовољства. Исгина, не може се порећи да ће земља бити у добитку, ако због обавезних пријава буду боље