Branič

о порезу на приход

отр . 247.

м. м. м. м. од 32000 до 78000 на сваких 2500 порес је 80 „ 78000 в 100000 в » 2500 » » 100 Приходи изнад 105000 мар. плаћају 200 м. на сваких 5000 м. Ирема овој тариФИ може се лако израчунати цроценат. Приход од 900 мар. плаћа 0'66°/ о . » 1500 « >5 1' 4 °/ 0 » 3000 » „ 2°/ 0 » 5000 » •„ 2-64°/ 0 « 7000 „ » 2-74°/ 0 >, 9500 » « 3'01°/ о За све приходе веће од 30500 мар. проценат је 4 л / 0 У оваквом срачунавању прогресивног пореза има извесних неприродности, које би се избегле, да је законом утврђен проценат, а не сума пореза коју треба да плати приход одређене величине. Кад су приходи од 900 и 1050 м. оптерећени истом сумом пореза, онда је проценат мањи за већи приход, и према томе у самим класама има извесних неједнакости. Прогресивност пруског пореза на приход готово је неосетна, и зауставља се на стопи 4°/ 0 °Д које обично почиње прогресија у другим земљама. Већ смо више пута помињали, да порез на ириход треба да је прогресиван нарочито с тога, да би поправио незгоде учињене сиротнијој класи несразмерном поделом посредних пореза. Кад се има у виду тај циљ, поставља се питање да ли је пруски порез с овако малом прогресијом у стању да изврши тај праведнији размештај нореског терета. Многи немачки економисти миале да не може, и то доказују на основу статистичких података. Хице 3 ) је израчунао да је 1890 год. свакн становник плаћао 8 марака посредног пореза, или 40 марака од породице, ако се узме да имају просечно 5 чланова. Једна тар;ва нородица са годишњим приходом од 900 до 1050 мар. плаћала је још 6 марака пореза на приход, дакле свега 46 марака, и на средњи приход од 975 мар. порески је терет износио 4'7°/ 0 . Друга једна породица с годишњим приходом од 100000 м. плаћала је 4.000 м. пореза на

3 ) НШе у своме деду АгЂеИегњоМ.