Branič

стр. 386.

б р а н ii ч

број 5 ii 6.

овога није могло бити; чим је било извесно, да је уговор бно свршен, онда се више није могло одустати од њега, сем кад би на то обе странке прпстале. Ара није овде имала ненитенцорално значење — а није га ни могла имати, иошто би се то протнвило основном принципу рпмскога права. У тоЛико се баш п разликује грчко право од римског. Грчком праву била је позната [ара конФирматорна и пенитенцијална, римском ара пенална и конФирматорна 19 ). II у заосталпм папирусима грчким ара је имала пенитенцијално значење. Куповина је и овде била консенсуални уговор; уговор је био свршен, ара се давала да би се могло одустати од њега; вспрШга која се помпње у папирусима нема ни мало сличности са оном из 1. 17. С. IV. 21; јер у папирусима перфекција уговора не датира се тек с њом — она је извршена соп8еп81 — ; „гшсмено" је овде већ почетак нзвршења самог уговора — отуд њу не потписују обе странке, већ само једна, њу тражн купац, чим би, своје испуиио према уговору, од продавца, што је овај био дужан испунити; са свим другаче према рпмском праву: док није била готова зспр1нга, дотле није ни било уговора; всирћгга је облик закључивања уговора, њу потписују обе партпје, с њом се датпра перфекција уговора, и тек тад су партије у праву да траже да се обавезе и испуне према уговору. Све штр су страике уговарале пре ње, за право је ирелевантно; и ако се ара дала, није се дало нешто као знак свршеног уговора, јер овај пре »писмеиог« није нп постојао, већ као доказ воље и намере странар;а служећи као принудно средство. У толико се грчка 8сир1ига и разликује од римске, а исто тако и ара, као пратилац њихов ; с тога се и не да објаснити ара римска грчком из папируса, пошто су аре на оба места по све разлнчите; појаве ове нису сличне, да би се аналогија могла применити *"),

,9 ) Пенална се разликује од ггенитенцпјалне, што се ова друга даје поред свршеног уговора с тим, да би се могло одстулити од њега; пенална поред изражаја вољног, који нпје довољан :;а перфекцију уговора као принудно средство. За то је и погрешно пеналну римску ару покушати објаснити грчком пенитенцијалном, јер ту места аналогији пема, као што су хтелп: По/пшпп 1. с. ЂагевГе, 8иг 1еа 1о1к <Је Тћеорћга8(;ев. 20 ) 35ог маленог простора у листу из грчког је права све остало о ари морало изостати; нама је у осталом главно било то, да изнесемо само историски развитак аре у оба права, како Ои се тим могло показати, у чему се они једпо од другог разликују.