Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

XII. Да би пријемник права осигураиог лица логао призшти осигураиу суиу, треба да се сви првобитни корисници, ако би их више 6ил О ј за времена изжене у корист пријеганика. (Одлука Опште Седн. Касац. Суда). Танасије из Београда у својој тужби представио је, да је се Петар осигурао 5 октобра 1897 год. код друштва »Анкер® да прими суму од 10.000 дин. после 20 година, или на случај његове смрти да му суму прими Петрова породица, и на основу чл. 11. општих услова полисе 22 јуна 1898 године сва права уступио је тужиоцу својеручним уступљењем на полеђини полисе, што је примила к знању и управа друштва. То је уступљење учињено пред генералним заступником друштвеним. Петар је умро, а стараопи његове масе нису му признали право наплате новца по полиси, сматрајући да је пренос незаконит, јер није у истом означена вредност ; с тога је тужио масу Петрову и тражио да суд пресуди да он има права на осигурану суму, а не маса. Тужилац је поднео у доказ полису у оригиналу. Тужена је маса одговорила, да тужилац нема права за то што је осигурање учињено у корист удове и деце покојникове а пренос не вреди према §§ 531, 552, 557, 561, 565, 865 и 916. грађ. зак. Тражила је да суд одбије тужиоца. Првостепени суд за град Београд пресудом од 27 новембра 1900 год. Бр. 25.378 досудио је тужиоцу право са разлога тужбених. Ову пресуду одобрио је и Апелациони Суд пресудом од 13 јануара 1901 год. Бр. 166. Али Касационн Суд у свом другом одељењу примедбама од 26 Фебруара 1901 год. Бр. 1854 поништи Апелациону пресуду са ових разлога: бранич 44