Branič

број 7 и 8.

чиновници ii министри

стр. 561.

може ступити као год и сваки други. Само је и за њега, као год и за свакога другога, потребно да о том изиђе нарочити указ. Кад буде отпуштен или му се оставка уважи, такав министар може одмах другим указом бити постављен на неко звање на које пристаје да дође; он само у међувремену не може ни једнога тренутка бити на расположењу. Онај, међутим који је од чиновника непосредно дошао за министра може у том међувремену бпти на расположењу. Овакав се закључак мора усвојити у толико пре што се он једино слаже са позитивним текстом закона и у исто време са његовим духом. По тексту закона (§ 37 т. 1.) на расположење долази само онај министар који је на тај положај дошао неиосредно са једнога чиновничкога иоложаја („место са кога су узети. а ) А текст закона мора се овде рестриктивно тумачити, јер се односи на сасвим изузетне категорије чиновника. Дух закона опет изискује да се једна категорија чиновника која државну касу кошта, а ништа држави не привређује, без невоље не умножава: п.о духу закона министри могу доћи на расположење само онда када то закон изриком наређује, а закон то не наређује за оне који су са нечиновничкога места дошли за министре. Према томе на таке- се министре не могу проширити одредбе које се односе искључиво на оне министре који су на та места дошли непосредно са чиновничких положаја. Сводећи ово што је до сада о министрима речено, ми закључујемо да на расиоложење могу доћи само они министри који су неиосредно са једнога чиновничкога положаја узети за министре. III. Код нас у практици има министара који су сасвим противно закону на расположење стављени. Пошто је указима којима је то учињено незаконито повређен један материјални интерес државни, то но нашем мишљењу Главна Контрола има право и дужност да тражи од Државнога Савета да све те указе као противне закону поништи. (чл. 85 т. 1 Усгава). Даље има министара који се, и ако су правилно на расположење стављ-ени, у том положају остављају дуже