Branič

број 7 и 8.

о порезу на приход

стр. 567.

* Треће место у нашем систему непосредних пореза заузима порез на принос од капитала. »Сваки који има неки новчани капитал, дужан је плаћати држави порез на прннос капитала." (чл. 34). Овај се порез плаћа (чл. 35): а,) на интерес што га ко има од јавних зајмова у земљи или са стране, у колико нису ослобођени нарочитим законом; б,) на интерес од зајмова, дати приватним лицима ма у којем виду то било; в,) на интерес од капитала, датог на приплод, бнло приватним, било државним заводима; г,) на ренте и права уживања, која неко има било за време живота или за неко одређено време; на приплод од Фондова или каквих било завода, по тестаменту или по нетеретним уговорима. Величина порезе је 6°/ 0 од означеног ицтереса ако принос од капитала не прелази суму од 2500 динара на • годину. Ако прелази ту суму, онда ће се норез наплаћивати, на сваку даљу стотину динара, још по 0'10°/ о али тако, да највећа стопа пореза буде 10°/ о - Кад у исправама не означује принос, узима се да је 6°/ 0 годишње. Овим порезом оптерећени су приходи које производи једино капитал и ништа друго. За њихово стварање није, дакле, потребно учешће рада, јер сопственицима ових прихода као што је веома згодно рекао Бизмарк, сав је труд у томе, да ножницама одсеку купон или потпишу нризнаницу, па да наплате интерес. Због тога талијански порез на покретна добра и ставља овакве приходе у прву листу и терети их пуним норезом. А за тај талпјански иорез, баш с тога што су у њему различно оптерећени приходи од рада и од капитала, вели се с разлогом да је »то један од највећих напора, да се постигне правда, који нам показује пореска историја 19 века. 11 М. Ветг у својој књизи ^гтрб^. Да ли се и наш порески закон обзире при опте- . рећивању на ту разлику између прихода од рада и прихода од капитала? Пре овогодишњих измена закона о пепосредном порезу приходи од рада не само да нису били ноштеђени, него су чак били, великим делом, и јаче оптерећени но приходи од новчаних капитала. Ови