Branič

БРОЈ 7 и 8.

О ПОРЕЗУ Т1А ПРИХОД

отр . 573.

њег пореза, како би се и зелеиаши оптеретили сразмерно њиховом имућству. Порез од 2000 и 1000 динара годишње, колико се сада тражи, довољан је само за оне зеленаше који располажу с малим капиталом, али је то сувише мало за оне који дају на зајам хиљаде и стотине хиљаде. Ако се одредба из чл. 67 т. ђ. буде овако допунила и у будуће озбиљно применила, неће се више допустнти да се ослободе пореза људи, за које н најмање дете зна у Београду да су зеленашп, или за које цела општина иод заклетвом тврди да узимају 100 и 150°/ о интереса и да су својим зајмовима цео крај упропастили Пријавие листе тих људи обично су од врха до дна исиуњене именима дужника,- све за 12°/ 0 интереса, што доказује несумњиво да зајмодавачки посао стално обављају. У осталом кад је по нашем закону исказ два сведока довољан да се неко осуди на смрт, може се допустити да се порезом оптерете људи, за које, поред исказа много већег броја сведока, постоје и други докази. * Мало се о ком порезу толико и с таком тежином дискутовало као о прошлогодишњем порезу на зараду. Истина, сваки нов порез изазива известан отпор и незадовољство, али је порез на зараду, уз то, био те луде среће да повећава намет људима који су, по самој природи свога посла, нагнани да брижљивије но други воде рачуна о својим издацима, а који су међу тим економски довољно независни да даду отворено израза свом негодовању. А ти су људи, тада, и имали разлога да буду незадовољни, јер је намет, створен новим порезом био толики, да је мало који међу њима био сигуран да ће му, по исплати пореза, остати довољно зараде за живот. Али је сасвим друго питање, да ли порез на зараду засЛужује сву кривицу која се у то време на њ бацала. Тај порез, који ћемо ради веће тачности звати порезом ка бруто зараду, постао је стицајем околности од којих нису сви били Финансијеке природе. Он је био рђав поглавито с тога што су околности, које су га изазвале, биле тар;ве да није могло бити друкчије. Пре пореза на бруто зараду трговци су били оптерећени порезом на капитал уложен у радњу и обртним порезом. Први је био заведен још 1884 год. и донео је