Branič

стр. 574.

б р а н и ч

'БРОЈ 7 II В.

прве године свог живота непуних 500.000 дин., а 1886. год. још мање; међу тим министар Финансија предвидео је приход од 1,380.000 дин. Ма како да је оптимистично био састављен буџетски предрачун, опет то није могао бити једини узрор: толиком подбацивању пореза на капитал уложен у радњу. Било је и других узрока, а главни је у томе, што с једне стране, иорески објект није био искрено пријављиван, а с друге стране, што порески одбори, ио својем саставу, нису довољно заштићавали државне интересе. Да је у томе био главни узрок онако слабој продуктивности пореза на капитал показало се порезом на обрт, који је донео одмах прве године свога живота, 1887 год. нриход од 1,800.000 динара. А најважнија разлика између та два пореза, који су теретили у главном исти објекат, била је у томе што се разрез и нанлата обртног пореза врпшла махом на царинарницама при увозу и извозу, због чега прикривања нису била могућна 1 ). Како су потребе државне расле с године у годину, и како је због тога ваљало подизати стопу разних пореза, није се могао обићи ни порез на капитал уложен у радњу. Тај се порез могао у толико мање обићи, што је било очигледно да од њега држава нема онолико прихода колико ирема закону треба да има. У први мах мислнло се да ће се подизањем пореске стопе доскочити и ирикривањима. Али се у брзо увидело, да то није пут којим је требало нћи. Подизањем сгопе могло се стати на пут нрикривањима, а да се у исто време не створе још веће неједнакости у распореду порез. терета, само тако, кад би сви иорески обвезници прикривали исти део свога ирихода. У том би се случају знало за колико треба увећати пореску стопу у закону, па да

1 ) Порез на обрт и био је заведен поглавито у диљу да се доскочи измицању каиитала. У том је смислу био састављен стари чл. 49. а. према измени од 86 год.: »С погдедом на то, да се приход од капитала у радње уложеног лако норезу измиче, све радње трговачке, индустријске, шпекулативне, ливерантске у опште које капиталом на добит раде, подлеже пдаћању једне порезе, која норез од капитала допуњује, а на име норезу на обрт.* Обртнии се порезом створио само нов намет, а прикривања канитада Јможеног у радњу било је за све време док је та врста нореза постојала. У скупштини од 1896 год. министар Финансија је изнео но званичним нодатцима неколико примера у циљу да покаже како се »капитали уложени у радње крију беспримерно и недозвољено.« Међу тим примерима тиничан је онај, у коме се износи како је један од најбогатијих београдских трговаца пријавио само 10.000 дин. канитала. Кад су му се иасмејали у седници порез. одбора и рекли да му треба понети бар на 80.000 дин., он је одмах нристао и нотнисао. Министар се пита да ли је нор. одбор ногодио истину.