Branič

О порезу нл пгиход

стр . 577.

је министарски распис, позиат под именом „ Уауство за извршењв закста о иорезу на зараду . к У овом распису има неколико корисних одредаба којима се понравља закон. Тако, у закону су радње 1-ог реда у Београду оптерећене са 10°/ 0 , а расписом се наређује да се оптерећење изврши са 8°/ 0 , закон предвиђа бруто зараду као објект пореског задужења, а у распису (т. н.) заводи се порез на чист приход од радња које морају сваке године полагати јавне рачуне и од страних друштава за осигурање. Овим одредбама, као што је умесно примећено у Тргов. Гласнику, једина је мана, што су биле противне закону. Али је у распису имало још више одредаба, које нису биле у интересу порез. обвезника. У многим случајима њихова се зарада срачунавала са свим произвољно, у циљу да сума зараде испадне што већа, како би и порез био већи. Порез на бруто зараду био је производ политичких и Финанцијских прилика времена у коме је постао. Чим су се те прилике измениле, јасно је било да се и тај порез мора мењати. Није било тешко погодити у коме ће се смислу промена да изврши. Порез на капитал уложен у радњу показао се као по све неподесан ; порез на бруто зараду није био могућан после једногодишњег експеримента, који је испољио све његове мане. Остало је још било да се узме иста зарада као предмет порез. задужења; и то је извршено у закону о изменама и допунама од 15. јануара 1901 год. По тим изменама »порез на нринос од радња« плаћају: »на чист иринос^- од својих радња они обвезници из чл. 45 овога закона, који се баве о трговању са земаљским или страним производима, о индустрији или занатима, који раде грађевинарске, лиФерантске, апотекарске, банкарске, мењачке, пиварске и све оотале радње и занимања« (чл. 46 зак. о непосред. порезу). Порез на чист принос у теорији је несравњено бољи од свих других пореских облика којим се могу оптеретити горепоменуте радње. Али се у практици спотиче одмах о ту, врло велику, тешкоћу, што је тешко одредити величину чистог приноса који ваља оптеретити. Та се тешкоћа имала на уму још 1884 год., када је створен садашњи систем непосредних пореза. По речима известиоца финанцијског одбора порез на капитал уложен у радњу био је узет за основицу порезивања само за то, што је