Branič

стр. 550.

в р а н и ч

број 7 ii 8.

жевном гласилу (у Отаџбини), дао, на доста оштар начин, одушка моме тадањем осјећању. Ето се сада, Богу хвала, прилике из основа промијенише! Ви, правничка омладина Србијска, усредсређена у Правничком Друштву на Бпоградској Великој Школи, примисте се, нрепоруком Вашега вриједног наставнпка, тога не одвећ лаког, али изванредно корисног и благодарног посла! Послије тога, оде ли рад чисто научним правцем, и буде ли устрајан, неће више бити узрока страховању за будућност тога важнога предмета. При самоме почетку Вашега рада Ви ме, драга господо, изволисте изабрати почасним чланом Вашега друштва. Ка-о знак искрене благодарности за част коју ми тиме учинисте, — допустите да Вам саопћим овдје цигле двије три примедбе основане на доста дугом искуству, а које се управ тичу родољубивог посла који предузесте. Од срца желећи да Вам те примједбе не буду сасвим бескорисне, ред је да најпре проговорим коју о упутству на коме основасте Ваш рад. Изванредан је без сумње био успјех, у Словенству и изван, мога првобитног упутства или напутка за сабирање живих правних обичаја; — упутства које је имало своју обичну срећу и код Вас, јер и Ви нађосте за добро преиздати га, и узети га за темељ послу који бијасте наумили започети. Ппак, кад се промисли да је то дијелце, у нас прво те врсте, састављено пред једну дебелу трећину вијека (1865-66 год.), дакле у моје младе године, према ондашњем моме претежно школном знању, наравно је да упутство не може бити без доста крупних недостатака. И доиста још 1872 год. на Кавказу, а једну годину доцније у Црној Гори, ја се сам нехтједох више послужити њиме за сличан посао, него оба пута саставих за моју личну употребу по све ново, много општирније упутство. Данас се, у једнакој прилици не бих такође послужио ни једним ни другим од тих проширених упутстава, него бих саставио опет ново; —• ово би сада било тим лакше и згодније саставити, што се од онда сабрала, а великим делом и издала, богата количина нове, прије непознате грађе. Ја добро разумијем; — Ви ступајући први пут на необичио поље обичајног права, одлучисте бити опрезни,