Branič

број 7 и 8.

о порезу на прпход

отр. 587.

особља. (Ако би се ради потпунбг умирења обвезника баш хтели оставити иорез. одбори,. њима би било стављено у дужност једино, да оцењују вредност тих спољних знакова, кад нема пуноважних исправа). Код оних радња и занимања (као што су, предузимачке и грађевинарске) где се за изналажење зараде морају предвидети нарочита мерила, пореска одељења могу, и без одбора оценити величину и важност тих мерила (у овом случају, уговорене вредности предузетих грађевииа), на основу којих треба, применом законе стопе, изнаћи зараду. Исто тако, и за оптерећење обвезника предвиђених у чл. 51 (радње и занимања „која сваке године полажу јаван рачун о своме раду«) довољно је порез. одељење, јер оно може и само^да констатује величину зараде према рачуну добитка и губитка, закљученом на дан 31 децембра прошле године и одобреном главним скуиом. Пореско онтерећење радња иредвиђених у чл. 46 зак. о непосред. иорезу може се дакле, извести с усиехом само тако, ако се за примање пријава одреде нарочити чиновници у које обвезници могу имати потпуно вере, а за тим, ако се ови приморају да воде уредне књиге и да их подносе ради порез. оптерећења. Последња мера може изгледати сувише строга, али јој се не може уписати у грех, ако буду приморани да воде уредно књиге и они обвезници члана 46, који их до сад нису водили. А приморати обвезнике да своје књиге и поднесу ради порез. оптерећења, неправедно је само онда, кад се не обезбеди, да ће подаци истих књига служити једино у циљу тог оптерећења. С тога је, према садашњем систему изналажења зараде, неправедна одредба из иоследње алинеје чл. 80, по којој се казни 150 дин. пријавник за кога се докаже да је имао књиге, а није хтео да их ноднесе. Та је казна још и недовољна, јер нема сумње да ће се сваки обвезник радије изложити опасности да плати тих 150 динара, но што ће показати своје рачуне лицима у којима нема вере. У осталом, ова казна постоји још од 16 дец. 1896 год. (ондашњи чл. 77), па је мало кога обвезника пореза на капитал уложен у радњу натерала да подноси књиге.')

1 ) Наш закон о непосредном порезу и иначе водп врло мадо рачуна о тој потреби да пријаве и подади, а по том и резултати разреза, не дођу до руку оних лица, којих се то не тиче непосредно. За доказ може најбоље послужпти одредба чл. 98 по којој »кад општински суд добије одобрени распоред пореза од