Branič

стр. 588.

В Р А Н II Ч

» БРОЈ 7 II 8.

Али, како се у пореским стварима не може поставити никакво опште ни аисолутно правило, то би се и горња одредба морала у пеколико ублажити. Тако на пр., према нашим приликама не може се без велике не- • правде, тражити од свих обвезника без разлике, да воде уредне књиге, р;ако би по њима били оптерећени. С тога би се предложени систем морао применити с извесним ограничењима, јер ваља водити рачуна о том Факту, да је у нас писменост слабо развијена, а да, уз то има радња и занимања, чији су пословни односи тако прости да им се не може замерити што не воде књиге. Већина обвезника II груие чл. 56 (радње и занимања за дневне намирнице) нити су у стању, нити имају потребе да воде уредно књиге. С тога бп било неправедно, применити и код њих казнени порез на зараду изнађену ио спољним знацима. У нашем закону о непосредном порезу нема опште одредбе, но којој би мали приходи били ослобођени иореза. Према томе, и иорез на принос од радња илаћају и по све мали приходи. 1 ) Шта више, овим се порезом иде још даље. У њему не само да није одређен гпгттит прихода, који не плаћа порез, већ се одређује тлпгтит пореза, који треба да плате ма и најмањи приходи. Ова врста тгпгтит- а уведена је прво у закон о порезу на бруто-зараду, у циљу да порез буде што продуктивнији; а ушла је и у порез на принос од радња без сумње у истом циљу. И ако се не може тражити' од нашег законодавца, да ослободи пореза све мале приходе, јер би таква мера знатно ослабила продуктивност пореза, алн се исто тако не може допустити да се довољна нродуктивност осигурава на рачун тих малих прихода. Код нас има радња, као оне из II реда „за дневне животне намирнице« (ашчије, пиљари и т. д.), које се по-

надзорне власти, тада ће исти издожити грађанству на углед у општннској судници за време од 15 дана, на ће се за тим приступити наплати пореза.« Ову би одредбу требало укинути, бар у колико се односи на обвезнике чл. 46. Све мере о дискрецијн не вреде ништа, ако се распоред пореза износи грађанству па утлед јер је лако погодити величину зараде, па дакле и стање радње, према величиии пореза коју та радња плати. Ј ) У чл. 47 зак. о непосредној порези предвиђене су извесне радње и занимања која не плаћају порез (земљорадничке и занатске задруге, пољопривредници у колико сами продају производе своје властите привреде, домаћа индустрија, рударска предузећа и т. д.) Али њих је законодавац ослободио пореза поглавито с тога вгто је хтео да пологне њихов развитак, а не што се обзирао на величину њиховог прпноса._