Branič

*

БРОЈ 7 И 8. О ПОРЕЗУ НА ПРИХОД ОТР. 591.

порези нису прогресивни, а и код оних који су прогресивни, усвојена је различна стопа. Осим тога, као што је прогресивност ушла у наш порески систем без тачно одређених разлога, тако је и њена стопа утврђивана више на памет и по тренутном расположењу. Од непосредних пореза ирогресивни су код нас: порез на принос од рада и личнога рада, а ио последњим изменама у неколико и порез на принос од капитала. У порезу на прпнос од личнога рада има три врсте прогресивности; а у порезу на принос од радња две, што чини, с порезом на принос од капитала, шест разних прогресивности. Најмања, почетна, стопа нахоДи се у порезу на принос од личнога рада (1,5°/ 0 ), а највећа крајња, у порезу на принос од капитала (10°/ в ). Излагање би испало сувише компЛиковано, кад би се узеле у обзир све те разне прогресивности ради израчунавања њихове јачине. А како су од главног интереса само најважвије групе порез. обвезника, то се на мање важне нећемо задржавати. Према закону о непосредном порезу I. груна обвезника пореза на принос од личнога рада (чиновници, пензионари, учитељи, свештеници, нрактиканти, кметови, и т. д.) плаћа:

До

1000

динара

1,5°/о

Од

1001 до

1500

))

1,8%

1501 в

2000

))

2 °/„

»

2001 »

2500

))

2,2%

))

2501 »

3000

))

2,5%

))

3001 „

3500

))

2,8%

))

3501 »

4000

))

3,2%

))

4001 »

5000

))

3,5%

))

5001 »

6000

))

^ %

))

6001 »

7000

))

4,5%

))

7001 ,»

8000

5 %

))

8001 »

9000

))

5,5%

))

9001 »

10000

))

6 %

))

10001 »

12000

))

7 %

Преко

12000

динара

8 %

Да би се видело, да ли прогресивност овог нореза долази у први ред, треба израчунати колико долази на сваку главу оних посредних пореза, који највише терете сиромахе.