Branič

стр. 592.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 7 II 8.

Нрема царинским, монополским и трошаринским подацима долази код нас годишње на сваку главу:

Од потрошње соли • • • п » шећера )) ), пиринџа • » » петролеума

око 1*80 дин. » 0-75 „ » 0.10 » 1-45 » 0-10

»

» » уља > • • » » каве (и сурогата) » 0'05 » » дувана » 5' » » пића (вина, пива,) ракије и т. д. • » 0 - 65

Свега • 9 - 90 дин. На сваког становника долази, у округлим цифрама, 10 дииара, а на сваку породицу 50 динара, ако се узме да у једној породици има просечно 5 душа. Према горњој прогресији породица каквог чиновника с платом од 1000 динара, оптерећена је годишње с 15 дин. непосредног пореза; кад се тој суми дода 50 динара посредних пореза (10 дии. од главе), излази да ће та породица имати да плати 65 дин. пореза, а то чини б'5°/ 0 . Чиновник с платом од 12.000 дин.; а с исто тако великом породицом, плаћа 960 дин. непосредних, а 50 дин. посредних пореза. Ако се претпостави да плаћа и два пута више посредних пореза, 100 дин., платиће свега 1060 дин. пореза, а то чини 8 ш 80°/ о . Према овоме јасно је, да је прогресивност пореза на принос од личнога рада много јача, но што је потребно за извршење праведнијег размештаја порез. терета. Атај резултат треба у толико мање да изненади, што се код нас од посредних пореза сразмерно према непосредним, не тражи ни приближно онолико коликопо другим земљама. Да ли се горња прогресивност може уврстити у овај други ред? Или, другим речма, да ли чиновнике с већом платом треба оптеретити с онако великом пореском стопом с тога, што би њима било лакше одвојити један део нлате но чиновницима слабије награђеним. То изгледа не сумњиво према теорији (т. зв. теорија жртава) коју смо мало више изнели. Али, и ако би се допустила у начелу основаиост ове теорије, ваља имати на уму, да на величину жртве коју подиосе порез. обвезници да утиче само величина пореза и дохотка, већ и количине п интензивност иотреба оптерећене личности. Плата од