Branič

отр. 606.

б р а н ii ч

број 7 и 8.

сНгшсИат ЈипсН 8е1ат; 8е!о 1е§о еапс!ет раг1;ет сИсМ ј;ипс11; еипс1ет Еипс1ит 1едо ТШо, е1; Љ отпез ео сотипхН ге, е1; уегћ18 (ИзЈипхИ;, е!; ТИиз с1еће1; ћаћеге 1П ^ип^о сИтГсћат е4 МаеУ1из е1, 8е1из аНат сћгшсИат. 8е1из роз1;еа сћсеазИ; ап1;е (ћет 1еда1;1 се<Јеп1;ет, е1; 81с рагз зиа с1еће1; ассгезсеге со11ес!а1;аги8 а1; поп 1;гап81ге ас! ћегес!е8 8ио8 8еп. 81си1; егдо ТШиз ћаћиИ; р1из диат Маеу1и8 т раг46 8ећ, диае е18 ассгезсћ;". Да Мевију и Сеју као легаторима иије једиа и иста половина земљишта као дегат остављеиа, види се најбоље из тога што Јаволен не каже у ћи 41, рг. Бц* <1е Је^аШ II. »еапс^ет сШшсћат 8е10 1едо <( , већ п 8е1о рагЧет сћтЈсћат 1е§о и ; за тим види се и из тога што Јаволен каже »сит зерагаШп е4 раг^ез 1ипсН е1; 1о1;и8 1е§а1;и8 811;", да се овде не говори само о једном и истом делу — рагз — који је остављен Мевију и Сеју, већ да се говори о двама различним деловима — раг1ез; дакле не може се узети рагЧез идентично са рагз, као што је то у глоси учињено. Први начин, како је Акурзије коментарисао 1^. 41, рг. Б18. с!е 1е§а1д8 II, јест следећи: он вели „Тпћиз тосћз ро1;ез1; 1оди1. Рг1то и1; 81 а1 уегћ1з соп1ипс1;1, 8ес1 ге сћзГипсИ; ћос то<1о: М. е!; 8. 1едо 1ип<1ит рго ае^шз рог1;1отћи8, е1; ТШо еипс!ет 1ипс1ит, е1; 8есипс1ит ћос сћс : 1(1 ез1;, сит зерага^т е1; раг1;е8 1ипсћ е1; 1о1;и8 1е§а1и8 8ћ, песеззе ев1;, и1; еа рагз, диае сезза!;, рго рогИопе 1е§а1;1 си1дие еогит, дшћиб Јипс1и8 зерага^т 1е^а1и8 е81, ассгезса1;, 8сШсе1; дио ас1 гет, поп дио ас! уегћа; аћаз 81 дио ас! уегћа пи11о тос1о е88еп1; сошипсМ, пес е88е8 1оси8 шп ассгевсеп(Н, и1; зирга еос1ет Е. Е1; Ргоси1о р1асећа1; е1; а ра1ге 81С ассер1, сртс! 8егуо соттипј 1еда1;ит 8И, 81 а11ег с1от1погит отШ;еге1;, аНен поп ассгезсеге; поп етт соп1ипс1;ит, 8ес1 рагШб 1еда1;а8: пат атћо 81 утсћсагеп1;, еат диетдие 1е§а1;1 раг1ет ћаћћигит, диат 1с1 зегуо ћаћеге1;. 8ес1 сит уегћ18 4ап1;ит, 81С: и1; 1п1;га Ш. 1 ћ<. ге сопЈипсМ. 1 ) Бартолије је мишљења »дша ^овба. ћ1с поп с1аге сНсћ И , да су Мевије и Сеј међу собом »уегШз сопшпсН, а Тиције пак са обојицом ге сопји с1ш. Он као и глоса Акурзијева уступају шз ассгевсепсћ и онима, који су уегћ18 сошипс1;1, и тако објашњавају решење Јаволеново. Мисао, да Мевије и Сеј услед тога, што је Тиција и са једним и са другим ге сопшпсШб, и сами постају

') 1 ј . 20. 1М ј *. с!е 1е§а418 II.