Branič

стр. 610.

б р а н ii ч

број 7 и 8.

Шав сНгшсМаБ ас! ип1иб ШтЈсНае га^опеш геуосагј: дио {ас1;о М. е! 8. 1пуепшп{,иг ге сопшпсИ, 1ат§иат ес! ипат еапс!етдие (11т1(Јјат уосаН«. С лршно овом мишљењу Фаберовом, је и мишљење Хушке-а, чувеиог немачког романисте, који мисли, да се у случају 41, рг. Б1§. с1е 1е§аи§ II. не може говорити о уегМе сопЈипс41о него само о ге сошипс^о. Ако анализујемо 1 ј . 41, рг. Б1§. <1е 1е^аНб II. онда излази да Мевије добија Ј | 2 земљишта, Сеј такође 1 1 27 а Тиције 2 \ 2 , што све скупа износи 4 | г . Из овога се види да су делови, који су свој тројици као легат остављени, неостварљиви, и види се да део једнога легатора задире у део другога, дакле свакојако су ова сва три легатора ге сошипсИ. Мишљење, да Мевије и Сеј приласком Тиција, као трећег легатора, постају ге сошипси, потпуно је неосновано, јер кад би то био случај, онда би се и делови њихови у односу према целом земљишту, које им је као легат завештано, морали изменити, и били би одређени сопсиг81. Али пошто то није случај, већ Мевије и Сеј и даље остају легатори са деловима, који су им завештани, с тога и не производи постављање Тиција за трећег легатора, никакве велике и видне промене. Исправљање целога става бива само у толико, што Мевије добија 1 ј 4 и Сеј такође '| 4 земљи- * шта, а Тиције '| 2 истога земљишта као легат; оним дакле ставом у 1 ј . 41, рг. Б18. с!е 1едеИ8 II. хтела се је само одредити сразмера, у којој ће ноједини легатори добити њихове делове, иначе се другојачије не би могло објаснити завештање 4 ј г једне целине, пошто једно цело има само 2 | 2 ; с тога у случају, да Тиције и Сеј гевр. Мевије отпадну, онда би Мевије гезр. Сеј добио само '] 2 целога земљишта, а друга половина припала би осталим наследницима, пошто се мора узети и као потпуно правилно усвојити мишљење, да су Мевије и Сеј ге сошиисИ у односу према својим деловима, а не у односу према Тицију. Другојачије ово објаснити, било би потпуно противно вољи завештаоца. Ако дакле узмемо да између Мевија и Сеја постоји ге сопшпс1ло, онда морамо напоменути, да и ако су они међу собом ге сошипсИ, да су ипак ограничени само на она.ј максимални део, који им је завештан, тако да у случају, кад наступи ш8 ассгезсепсН, ипак део онога, коме је припало право — Ш8 ассгебсепсН, не може више добити него највише онолико, колико му је завешталац оставио, дакле 'д целог зем-