Branič

ДА <ДИ СЕ БхЛАГОДЕЈАЊЕ у пет дана земље (§ 471. грађ. пост.) простире на децу дужнога земљоделца без обзира на њихово доба?

Да иоставимо још јасније питање: кад се један земљоделац задужи рецимо 5 јануара 1876 год. или ма кога дана и године, а у то доба имао је само једно малолетно дете, али их доцније више добије, да ли се сваком таком детету, приликом наплате дуга њихова оца мора оставити по 5 дана земље? Из праксе знамо, да наши судови то питање олако узимају и решавају, а исто тако и полицијске власти при извршењу. На име, чим се утврди, да такав дужник има деце без обзира на време поставшег дуга и без обзира на њихово доба, простиру то благодејање на свако дете. Услед тога јавља се питање: да ли је то по закону? По тачци 4. § 471. грађ. пост. за извршење пресуде (или решења) не може се земљоделцу узети: Поред тога. на свак у иореску главу била, она од данка, ослобођена. или не иет дана, земље .« Дакле, закон прописује да се свакој иореској глави остави по пет дана, што значи, да је закон у томе погледу заиоведан, и према томе да земљоделац ову количину земље не може продати, нити ма каквим другим начином и основом отуђити и на то да су све власти позване званично да гледају. Кад из поменутог прописа закона знамо, да закон то благодејање даје иореској глави, онда кад се утврди да је дужник земљоделац у време задужења имао само једно малолетно дете или више као и у случају ако би их доцније добио — онда велимо, да таква деца немају права на по пет дана, пошто у доба задужења нису 47*