Branič

ВРОЈ 9.

РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕОТ

СТР. 735.

Најнепоореднија инајпрактичнија ирименаовешколе била је у томе што је она нроучила обичај и опредељај његове природе, упоредно с применом закона. А обичајно право и чини главни предмет Пухтовог дела. Пухта па и сам Савињи дају обичајном праву првенство над законом, не само за стара времена, већ за сва времена. Они су исповедали за овај начин стварања права, што је Брунс назвао, истинско идолопоклонство. 9 По њима правна свест народа налази у обичају, најнепосреднији и пајчистији свој израз; она у закону има само посредни израз и мање сигуран, јер она пролази кроз руке посредника законодавца, а тиме она неминовно у већој или мањој размери удружује се са његовим субјективним погледима. Само је правна колективна свест ираво ио себи самом. Само из ње обичај црпе своју обавевну моћ. Обичајна практика и закон немају исте услове Формације права; обоје су само начини на који се појављује општа свест, која је већ, сама ио себи, ир&во. Обичај је у осталом изнад закона и може га увек изменити или укинути застарелошћу. А ово је закључак истинске природе права; и законодавац премаша своју власт, кад он ограничава произвољно ова потребна дејства обичаја. 10 ГЛАВА III Критика историјске школе Ова теорија о стварању права, насупрот рационалистичким схватањима природног права, била је примљена одмах с почетка од стране главних представника немачке правне науке, готово без распре. Наше доба, и ако дубоко упознато с позитивним условима о развијању друштвеног живота, није је могло потпуно одбацити, али оно је критички проучило где су се показале несавршености и празнине. Још изодавна увиделе су се заблуде и претеривања код оснивача ове школе, а нарочито код Пухте, моћан дијалектичар који је систематизовао своје погледе. Они нису признавали истински карактер позитивном праву,

9 Вгип8 — Ваз ћеи4Ј§е гбпшсће Кесћ!, Дапз 1' Епсус1оресНе сГ НоИгепаог« р. 438. 10 8аУ1§пу ор. сН. — е1 РисМа; ве^оћпћеквгесћ! 4. II, р. 174 итд.