Branič

стр. 748.

б р а н и ч

број 9.

тељица данашњега туженог средством именованих својства п знакова, који се управо у његовој особи потпуно испуњују, означила својим наследником, пошто није могуће, да се је у опоруии мислио ко други, а не тун;ени поставити за наследника, морала се је тужба одбити." По незадовољству тужитељице ц. кр. виши суд у Трсту пресудом својом од 20 септембра 1878 год. преиначио је пресуду првога суда, и захтеву тужбе потпуно задовољио са разлога: што без именовања наследника нема опоруке (§ § 552 и 553 грађ. зак.); што се усмена опорука мора начинити у присуству три сведока, и да се такова усмена последња одредба мора кад год то захтева особа, имајући за то интереса, под заклетвом објављеним казивањем сва три сведока, ако се сва три могу саслушати, потврдити (§ § 585 и 586 гра,ђ. зак.); што су сва три сведока последње наредбе удове Марије М., гласом записника од 27 августа 1875 год., саслушана; што је како казују два од ових сведока, опоручнтељица изјавила: „имовину моју остављам њему" а није рекла кому; што опоручитељ до душе не мора именом означити особу, коју жели за свога наследника по ставити, него је довољно, ако је тако означи, да се може од сваке друге разликовати; што су два сведока изјавила своје уверење, да је опоручитељица мислила под оном особом данашњег туженога, а и трећи сведок навео, да му се је чинило, да је опоручптељица хтела свој иметак оставити туженоме, па је то течајем парнице и другим околностима настојало се утврдити, ну уважив с друге стране, да постоји утврђена чињеница, да казивања ова три сведока, нису сагласна о битној потребштини код именовања наследника, које има бити таково, да се особа наследника јасно означи (Ј 565 грађ. зак.) и да се може без сумње разликовати од сваке друге особе; уважив, да се у оскудици битне иотребштине опорука мора прогласити неваљалом || 604 грађ. зак.), то је захтев тужитељице оправдан, па му се мора задовољити. Ну највиши суд бечки уважив жалбу туженога одлуком својом од 28 маја 1879 год. Бр. 5052 нреиначи осуду другог суда, а потврди ону првога. Газлози: Основно је начело установа уређујућих наследство, да се унутар граница законом постављених