Branič

стр . 780.

б р а н ii ч

број 10-12.

веза реална. То је дако разумљиво. У првом случају њихова је личиост ослобођена, иошто су страни поданици, у другом њихова се личност не узима у обзир, пошто је порез директно стаблнран на приходу или имању, који су српскп. Према томе странцп би били, псто толико колико и Срби, дужни плаћати све порезе, сем оног дела личног нореза, код кога је пореска обавеза лична. Овај пак не би били дужни ни у ком случају плаћати. Но законодавац је сматрао за потребно да изречно регулише положај странаца у погледу пореске обавезе, п у члану 3-ем зак. о неп. порезу, он је подвргао плаћању свих иореза, и нриреза оне странце, који су настањени у Србији најмање 3 месеца, или воде какву радњу за толико време. Какво је значење тога наређења? Очевидно њиме се раширује пореска обавеза оних странаца који у Србији впше од три месеца живе или радњу воде. По сили тога наређења они су дужни плаћати и оне порезе, које иначе као странци не би плаћали. Но да ли то мож.е значпти и да су остали странци са свим ослобођени свнх пореза п приреза? Узимајући наређење члана 3-ег само за себе, и без обзира. на остала законска наређења и на општи карактер наших непосредних иореза, могло би се тако закључити. Кад чл. 3. наређује да страни поданици, који су у Србији настањени најмање три месеца, или за толико време какву радњу воде, плаћају такође све порезе н прирезе, онда би се могло мислити да странцп, који нису у том случају, те порезе и прирезе не плаћају. Али би тај закључак из оспова био погрешан. Члан 3. нема задатак да неке странце пореза ослободи, но му је задатак очевидно да чак рашири пореску обавезу за извесне сгранце. За остале странце пореска обавеза остаје онако како би бнла и да члан 3 не постојн. Теоријски ствар се не може друкчије расправити. У пракси међу тим постојн у том питању контроверза. Према једној одлуци Државног Савета странци, који нису у кондицијама чл. 3-ег, не подлеже плаћању пореза на принос од капитала. Државни Савет у својим. разлозима тврди на име да чланови 34, 35 и 36. зак. о иепосредном порезу, који се односе на порез на принос од капитала, не одређују пореску обавезу, но да само утврђују на шта се порез плаћа, а да пореску обавезу