Branič

г.рој 10-12.

из суднице

стр . 965.

спорног земљишта упућене овоме суду што је по § 6. и 28. стр. п. било правилно; али кад по тим споровима није овај суд изрекао пресуду већ је по пристанку парничара судио избрани суд, онда је надлежан онај суд, који одређују прописи о надлежности у грађ. суд. поступку. У другој жалби нашој као браниоца стечајне масе противу овога решења навели смо и ове разлоге: »Наш грађански поступак говори о надлежности првостепених судова од §-а 27. до §-а 48. закључно. § 36. на који се суд позива пада у општа опредељења о надлежности а исто тако и § 45. који ми горе поменусмо. Изузетак од тих општих опредељења чини § 48. којим се завршава говор о надлежности или боље рећи § 28. стец. пост. на који се позива поменути § 48., по коме суд, који је иначе надлежан за суђење каквог спора, мора, изузетно од горњега правила, да напусти свој рад по истоме спору па да тај спор пошље стецишном суду ради продужења, кад се тим спором што тражи од имања презадужника (какав је овде случај) иначе, оне парнице, које се само на личност презадужника односе остају код онога суда где су испочете (§ 29. стец. пост.). Као што се види изузетак је јачи од оиштих аравила, а § 36., 45. и остали падају у општа опредељења. Па пошто је смедеревски суд обе парнице као несвршене послао овоме суду на продужење и пошто је горње сагласије на избрани суд учињено пред тим судом, онда је првостепени суд по том изузетном пропису надлежан да р^зматра и жалбу на пресуду избраног суда без обзира на § 45., који је опште природе, кад је том пресудом питање о имању стечајне масе, јер кад је пожаревачки суд надлежан да суди те парнице онда је надлежан и за жалбе по тим парницама на пресуду избраног суда. Његова надлежност тиме није ирекинута , он, дакле, ту надлежност није изгубио што је сиор иресуђен избраним судом као што је смедеревски суд није могао задобити средством иресуде избраног суда по наведеном § 48. грађ. и по § 28. стец. поступка. Било би нелогично да се надлежност смедеревскога суда може основати посредством пресуде избранога суда а међу- тим, он је још у иочетну морао да напусти сваки рад по овим парницама.« По жалби браниоца тужене стецишне масе Касациони Суд примедбама од 7. августа тг. Бр. 5299. поништио је поменуто решење са ових разлога: Кад је по пропису § 28. стец. пост. стечајни суд надлежан за расправу свих спорова противу стечајне масе и када је овај спор био пред тим судом по гласу белешке тога суда у актима изабраног суда Бр. 11.526. и рочишних позива у жалби Бр. 18.018. па су се парничари сложили на избрани суд као што се види то из белешке тога суда од 20 новембра 1900 год. Бр. 77.029. онда 62*