Branič

стр. 790.

б р а н и ч

број 10-12.

По томе је закону припадало изборно право сваком становнику вароши, у колико он 1) бијаше руски поданик; 2) најмање 25 година стар; 3) осим тога а) власник становитог у граду лежећег и порезу подложног посједа, или б) повељом овлаштени водитељ трговачког или обртничког подузећа, јали напокон в) кад би након двогодишњег боравка у граду плаћао какав ванредни државни порез, на темељу дозволе постигнуте за трговачко занимање; и коначно 4) кад вароши не би дуговао каквих остатака порезних. Увиђа се по томе да се је изборно начело добрим дијелом оснивало на комуналном порезу, и да су према уведеним одредбама најмитељи и најмодавци били прости од намета, али су тога ради били лишени и изборног права; велика већина образованих људи: научењаци, одвјетници, љекари итд. остадоше дакле искључени од саучешћа у управи — погрешка то у закону, на доказ које није нужно да ми овдје много ријечи трошимо. По примјеру градског устава за старе пруске покрајине, би уведен изборни систем тројеразредни, наиме цјелокупни приход порезни би раздијељен у три једнака дијела, те првом изборном разреду припадоше велики порезници, до износа једне трећине; другом разреду порезници њима најближи, а трећем остала маса порезника. Сваки разред бираше по */ 3 изберивих чланова градскога вијећа. Којим је неподопштинама и несугласицама овај систем давао повода у разнијем градовима, према карактеру бирача, то ће сваком јасно бити. Није наша задаћа да се овдје упуштамо у критику тројеразреднога изборног система, који је и у Пруској нашао много противника и много бранилаца; ми ћемо се само још летимице обазрети на градске власти, што се оснивају на овом изборном принципу. Ту налазимо најприје муниципално вијеће које се према броју изборништва (Петроград 286 а Москва 180) састојало од 30 до 72 члана, изабире за 4 године, и под предсједништвом начелника имало сакупљати барем два пута на годину, али на захтјев начелника, гувернера, или једне петине својих чланова, још и много чешће. Њему је у задатак спадало, да прегледа градске приходе и расходе, да бира градске чиновнике, да одмјерава у границама закона њихове нлаће и порезе, да лрима или одбија даровштине, да у служби упућује ек-