Branič

1

I

НАСЛЕДНО ПРАВО

н

одредити заменика (супститута) или њега овластити да га он избере. 152. — 2) Мора ли се наименовано лице примити тога налога? — Не мора; судија га не може, дакле, нагнати да се те дужности прими, јер извршење тестамента није старатељство. А ако се је, пак, примио те дужности, може се исте, као год и пуномоћник, одрећи, само то не сме учинити, без оправданог узрока, у невреме и на штету интересованих лица (аналогија из §. 623.). — Награду за свој труд не може тражити, ако му је сам завештатељ није одредио. 153. — 3) Ко може бити извршилаи, тестаменша? — Само оно лице, које је способно да се пуноважно обавезује. 154. — 4.) О правном иоложају извршиоца тестамента. — Правни положај извршиоца тестамента је сличан (аналоган) правном положају пуномоћника, али није истоветан, јер, а) пуномЈћство (§§. 609 и 610.) је уговор, за који је неопходно потребна сугласност воља властодавца и пуномоћника, а овде пристанак извршиоца тестамента бива тек по смрти тестаторовој, а само до смрти понудиоца траје понуда за закључење каквог уговора, и, б) извршилац тестамента има извесну власт, коју му и наследници, ма да му они нису властодавци, морају поштовати. Обим пак, власти његове одређује се или по изјављеној или по протумаченој вољи тестаторовој, или, по природи повереног му задатка. А према томг, да ли му је поверено извршење целог тестамента или само појединих наређ:ња у истоме, извршилац се тестамента, као год и пуномоћник, назива генерални или специјални. По правилу извршилац је чувар и бранилац тестамента. Тога ради он је овлашћен да и путем аарнице брани важност тестамента, нарочито од нападаја интестатских наследника; да се брине о извршењу испорука (легата) и других наредаба тестаторових ; као и дз тражи управу заоставштине до коначне расправе питања о наслеђу (в. о овоме и чл. 57. и 214. прав. о пост. у несп. дел.), и вршећи правне послове, којн спадају у појам управе, он обавезу^е не себе већ заоставштину. А обратно, он одговара за сваку кривицу