Branič

У / 1ИВ. и. &р. Ј $

НћСЛЕДНО ПРПВО по нашем грађанеком законику НАПИСАО — АНДРА ЂОРЂЕВИЋ — Наставак — (5) § V. Заједнички тестатенти. 120. — По правилу један тестаменат садржи последњу вољу само једнога лица. Али може и то бити, да два или више лица изјаве заједнички своје послгдње воље у једном акту, у једном писмену, и то је онда т. зв. заједнинки тестаменат (1ез1атеп1ит зппиНапеит). У таквом случају има више тестамената, од којих сваки од њих садржи расположај са засебним имањем посебног тестатора. Ако су тестатори у заједничком тестаменту поставили један другог узајмице за наследнике, онда је то узајамни нли међусобни тестаменат (1ез1атеп1ит гесЈргосит зјуе ти!иит); а ако су, пак, наредили: да тестаменат сваког од њих остане у важнссти само тада, ако и тестаменат другога остане у важности, онда се такав узајамни тестаменат назива још и коресаективан (1ез1атеп1ит соггезресвуит). 121. — У Јустинијановој збирци Римскога Права заједнички се тестаменти и не помињу, ма да је пре ње већ постојала она новела Валентијанова ( Н оу . УаЈеп!:. III. 111. 20. § 3. и 4.), која је признавала заједнички 1ез1атеп1ит рппарј о!)1а1ит. Доцније их је, кроз цео Средњи Век, пракса признавала, нарочито узајамне тестаменте; но најчешће су те тестаменте правили међусобом супрузи, муж и жена, Бранич 1