Branič

заступништво у грађанском праву

29

виђа ово питање. У случају — говори се у другој половини чл. 537 пројекта — кад трећа лица нису знала о уништењу пуномоћства, то радње пуномоћникове сматрају се као обавезне за властодавца, — а у другој половини чл. 544 истога прзјскта говори се, да се радње, које су извршене после уништења пуномоћства, сматрају као обавезне за властодавца и пуномоћник одговара властодавцу за причињену штету. 2, У случају, кадјетреће лице знало о уништењу пуномоћства и без обзира на то, закључује правни посао са пуномоћником, то сви такви правни послови сматрају се да важе и треће лице лишава се права да се обраћа тужбом на властодавца,' 7 " — а само се по себи разуме, да га закон такође лишава права да се обраћа тужбом на пуномоћника, јер закон није за то, да брани превару, треће се лице јавља у таквом случају као несавесно и према томе мора да сноси и све штетне последицг, које потичу из правног посла, који ]е закључио са пуномоћником. 473 Ко је дужан да доказује антидатирање акта од стране пуномоћника, да ли властодавац или трсће лице? У случају кад пуномоћник антидатира акт, који је извршио после уништења пуномоћства, да изгледа да га је извршио пре уништења пуномоћства, јуриспруденција ставља у дужност не властодавцу, ве < трећем лицу, да докаже превару од стране пуномоћкика. Такво исто гледиште дели и француска судска практика. 474 Завршујући овим гштање о последицама уништења пуномоћства, не могу, а да не споменем и последице, које потичу из уништења пуномоћства у случају супституције пуномоћника (преноса пуномоћства). У случају, кад је пуномоћник себе заменио супститутом, то отказ (ревокација) пуномоћства од стране властодавца у односу према пуномоћнику повлачи за собом и ревокацију у односу према његовом супституту. Овлашћење које даје 472 Тгор1оп» — ,,Ои МапДа^", Бр. 776. стр. 700 и 701 и Бр. 827. стр 73 ; П о б I д о н о с ц е в 1, — Љ. § 57. стр. 481; Гордонч. „Предст, вђ гражд. прав!", стр. 405. и 406. и § 173. германскот грађ. законика. 473 Чл. 537, пројекта редакц. комисије руског грађ. законика и решење руског Сената од 1876. год. Бр. 385. 474 Тгор1оп§ — „Би МапДа!", Бр, 763. сгр. 691.