Branič

О Ј РАЧУЊИВОСТИ

43

би се могао још и претпоставити давању дефиниција, јер се при томе лакше поткраде какав израз, који изазива пометњу и неразумевање. У осталом, аустријски закомодавац није ни имао намеру да поброји саме случајеве неурачуњивости у §. 2., већ је у ту одредбу унео све основе, који искључују злу намеру, па и казну. Ако промотримо оне основе, који спадају у основе неурачуњивости, видећемо, да је законодавац узео за мерило и медицинске и психолошке моменте. И ако је аустр. крив. законик старији од немачког, ипак је он питање о урачуњивости повољније решио, јер он нигде не узима као крит;ријум за урачуњизост слободну вољу, већ се држи интелектуалне стране питања, што је коректније. Према овоме од наведених законода :става најбоље је решено питање о урачуњивости аустријско законодавство. Но, како је руски пројекат, који смо ми раније у погледу овог питања критички пропратили, постао већ и законом, то њему свакојако за сада припада, у овоме погледу, првенство.

Снртиће се