Branič

46

Б Р А Н II Ч

г

радње. При том нема у основи никакве разлике да ли песник приступа решавању проблема интуицијом уметника или се стара да научи брижљивим емпирички датих факата, или се најзад, користећи се резултатима модерне науке, труди да душевно расположење злочинца схвати анатомски и физиолошки узимајући у помоћ за решење психолошког проблема било природии закон наследства или појаву епилептичног стања или факат хипнотичне сугестије. Биолошком или, као што можемо рећи, физиолошкоанатомском или антрополошком начину посматрања злочинства стоји насупрот као друга подврста природног гледишта социолошки начин посматрања. Он схвита злочинство Кло појаву у животу д/уштва и хоћа да га објасни друштвеним односима. Овај начин посматрања злочинства је много млађи од биолошког. Његове прве почегке налазимо код енглеских писаца друге половине 17 столећа, који су познати као „политички аритмегичари". Ови писци опазише први „закон у привидио случајним појавама човечијег живота", пре свега закон рађања и смртл, сталан ред у умирању према добу старости и увидеше да је могуће поставити таблице умирања основане на науци, као што оне, битно поправљене, и данас још чпне основ нашег целокунног осигурања живота и смрти. Међу немачким почетницима овог правца помињем берлинског саветника конзисторије Зисмилха, који је у првом издању своје књиге од 1741. године ,,Божански ред у променама човечјег рода" преставља Бога као „бескрајног и тачног аритметичара", „који је.увремену и у природи све одредио по броју, мери и тежини". Следбеници тих политичких аритметичара пођоше за један знатан корак даље. Од закона привидно случајних људских аојава дошли су до сазнања да постоји закон у привидно вољним човечјим радњама\ најпре у оним, које са редом изумирања стоје у непосредној вези као убиство и самоубисп>о, детоубиство и побацивање; али затим и нзван тога обима, закон у злочиним радњама у опште, па најзад чак и у свима човечјим радњама, које су од правног или-моралног значаја. Тако постаде сшатистика мор >ла. Као њен оснивалац може се сматрати белгијски астроном Кетле (ОиеЈе1е1), који је умро тек 1874 године и ако његови важни радови падају у тридесете године овог века. Један део и то баш најопсежнији и најважнији део статистике морала јесте