Branič

Б Р А Н II Ч

почетак. Узајамни однос трију група промепио се. Док просечно од 1882 до 1891 на сто осуђених у опште долазе у првој групи 16 6, у другој 37* 1 и трећој 45'9 (у четвртој 0*4) осуђених, стоји сад друга група, која обухвата деликта против лица, на првом месту. Овим фактом је резултат, до ког нас је довело посм^трање обеју првих група потпуно расветљен. Али ја држим да је много опасније расгење цифре деликата у поврату од растења деликата, који почивају на склоности ка насиљу и на непоштовању закона. На 100 осуђених долазе у годи-га 1882 само 25.0 ранпје осуђених. Од тада се ова цифра стално пела док није достигла 37*7 у години 1895. Званична објашњења у нашој криминалној статистици Царства покушавала су дуго година да ово растење објасне спољним околностима нарочито брижљивијим бележењем ранијих кажњавања и да му тако одузму кобан карактер. Најзад су се морали уверити да то објашњење није довољно. Једна је од највећих заслуга наше званичне криминалне статистике што од тада поклања поврату своју нарочиту пажњу. Досадањи резултат ових испигнвања, која су далеко од тога да буду завршена, алп чије продужење сам резултат неће ништа изменити, може се свести у три тачке: 1) Већаје вероватноћа да ће неко учинити злочннство, ако је већ кажњен, него ако то није случај; 2' Вероватноћа да ће неко учинити злочин, расте са бројем издржаних казни; 3) Вероватноћа да ће неко, који је отпуштен са робије у најкраћем времену учинити ново злочинство, расте са трајањем казна, које су над њим раније извршене. Строжа осуда нашег данашњег казненог система не може се ни замислити, но што је ова изречена у горње три тачке. Наше казне не утичу ни поправљајући ни застрашујући, оне у опште не дејствују превентивно т. ј. не уздржавају од злочинства, оне више дејствују управо као појачање нагона ка злочинству, Из године у годину расте баш услед кажњења војска оних, који су себи изабрали злочинсто као занимање. Али је најозбиљније по мом мишљењу растење младих злочинаца. У години 1882 број осуђене деце износио је 30719; у години 1897 порастао је овај број на 45251. На знатна колебања у појединим годинама, нарочито на очевидну везу ових колебања са кретањем деликата противу својине, могу само узгред да обратим пажњу. Без претеривања можемо рећи да