Branič

злочинство

57

Пруској (закон од 13 марта 1878 године), принудно васпитање наступа на протпв тек онда кад су надзорне власти констатовале извршење какве кажњиве радње од стране детета. Да ово није довољно, било је одавна јасно свима познаваоцима ирилика. Због тога бура негодовања прохуја кроз све немачке земље, кад пројекти за грађтнски ззконик Немачке Царевине, полазећи са тесногрудог, чисто романског гледишта, које познаје само право родитеља, али никакву дужност од стране њихове према деци, у уводном законику (ЕтШћ.шп§з§ебе{2) хтедоше ограничити обавезно васпитање на оне случајеве, у којима постоји кривица родитеља и изрично објавише за неважеће све законе појединих земаља, који су и тамо заштићавани наравствено напуштену децу, где нема никакве кривице родитеља. Том живом изразу, који је ово осећање нашло у свима круговима стручњака, има се захвалити што уводни законик у свом садањем облику члачом 135 оставља у сили досад издане савезне законе (Випс!е5§е5е12е). Али тиме је до душе опасност од реакциоларне ревизије наших правних прилика уклоњена, само мета којој треба тежити још ни из далека није постигнута. Она се на два начина може постићи; или путем земаљског законодавства оних држава, које још и данас познају само принудно образовање младих злочинаца, или путем једнобразног законодавства за Немачку Царевину. Ја не сумњам ни један тренутак о томе, да последње срество заслужује да буде претпостављено. Закон, који би се издао за Царевину може да узме себи за углед пруски закон од 1878 године нарочито у томе како он финансијско оптерећење, које наступа ширењем васпитања под државним надзором, преноси на државу и провинцијске савезе са јаким капиталима. Трошкови ће се у осталом обилно исплатити смањењем учињених злочина. Код друге тачке моћи ћу бити још краћи. Ко из сопствених посматрања, било само као активан члан каквог друштва за старање о отпуштеним кривцима познаје последице наших казнених завода, тај зна и то да је овде помоћ неопходао потребна. Цео наш данашњи систем кажњавања почива на казни лишења слободе. Не дајте се, господо, завести тиме, што наше статистичне таблице показују велики и све већи број осуда на новчану казну. Јер новчана казна која се не може наплатити преобраћа се у казну лишења