Branič

56

владање. Дело крађе није оптужени извршио, јер није узео свињче из туђег нритежања по утврђеном плану бесправног присвојења." 29. Евина спатка Јабука. Решењг Касационог Суда од 13. Марта 1900. бр, 2460. У причици под насловом „из Старог Завета" (број 22 Кривичног Гласника од 1900. године), оптужени је шаљивим начином приказао библијску традицију о прогонству Адама и Еве из раја. Бога представља као обичног раздражљивог старца, који прве људе назива кујама и хуљама, и каје се што их је створио. „Боље је, вели Бог, да сам се требио од буха шест дана, него што сам прљао руке и стварао овакве неблагодарнике." А у дијалогу између Адама и Еве, износи писац „Евину слатку јабуку, као узрок узајамног греха. Адам криви Еву да га је она навела у погрешку „Све си ти крива.. цили-мили око мене док ме не натера да окусим." Ева кокетеријом ђаволасте жене, одбија прекор речима „Ако сам ти дала да окусиш, то није било тако страшно! Јабука је веома слатка; и нисам хтела да будем лукава, да ти не окусиш њену сласт. А који те андрак после напао — где си да си, ти све под јабуком, па румаш ли румаш." Првостепени је Суд узео да постоји свршено дело исмевања и хуљења Бога и вере, и осудио оптуженика на три месеца затвора, по првој тачци § 207 каз. законика. Апелација нашла да постоји у најблажој форми дело омаловажавања једног библијског аредања, у покушају јер лист није растурен; и по горњој законској одредби, осудила је оптуженика на 10 дана затвора. Примедбе Касационог Суда I одељења од 13 Марта 1900 бр 2460. Инкриминисани изрази по свему представљају кривицу хуљења Бога и ништа друго; и зато је Апелациони суд погрешно узео да овде постоји дело омаловажавања библијског предања." „Неумесност такве оцене у толико је већа, што је Апелациони