Branič

62

претпоставља, замишља могукносш, али не и извесносш резулташа, извесиост какве штетне, одређено очекиване последице." „Намера је евеншуална (с1о1из еуеп1иаНз) и даје се констатовати код оних извршених радњи, где се јављају последице, које иду даље од воље учиниочеве т. ј. кад је учинилац предвиђао и хтео извесно зло, а у исти мах и предвиђао, но не да је хтео, и наступање другог, акцептујући га као могући резултат његове радње, дакле као последицу, која иде ван домашаја његова циља. Н. пр. паљевина зграда одређених за обитавање, па при паљевини изгору и становници зграда." „Представници старије школе и неки њихови следбеници конструишу још и друге облике с1о1из-а, као с! о 1 и з аНегпаИ уиз и до1из § е п е г а П з. Извесна школа криминалиста одбацује с1о1из §епегаћз, еуеи1иаНз и аНегпаИуиз, па као трећи облик узима стицај с1о1из с1е1егтта1из-а и с1о1из јтМепшпаШз-а." „Воља за вршење кажњивих дела појављује се и у другом облику, по све супротном долусу, и то у облику нехаша (си1ра). Код сЈо1из-а је воља за вршење дела иозитивна, код кулпе негативна. Ради правилнијег схватања овога треба имати на уму ово: нехатна радња може бити (исто као год и долозна), позитивна и негативна — вршење или пропуштање — али је тзв. кривични моменат увек негативан т. ј. необраћање довољно пажње, не употребити довољно обазривости и т. д. Док је код с1о1из-а воља увек аозитивна, па била радња позитивна или не (с1еНс1ит оттззитпз и с1еПс1ит сотгтззштз)." „Према томе, си1ра представља ииак известан однос учиниоца према резултату радње, код радње, где резултат, последица њена, није била сврха учиниоцу, али је ипак могао да њено наступање не изазове, а то је и требао да учини т. ј. није хтео а требао је да употреби своју вољу (изражену у радњи као дело), да отклони акт, ради ког се окривљује, или бар да спречи наступање последица своје радње. Према овоме, си1ра није ни у ком случају омашка у мишљењу, већ такођер, и ако је много мањој мери, кривична воља (злочина воља)."