Branič

НАСЛЕДНО ПРАВО

7

одрицање (напуштање) опозивања наименовања наследника и осталих наређења. А да, пак, и код заједничког тестамента сваки тестатор може опозивати своја наређења у истоме, рекли смо већ напред (бр 121.). 137. — Тестатор може опозвати свој тестаменат било цео било само одчести. Опозивање може бити изречно или прећутно 138. — Изренно је опозивање тестамента, кад тестатор своју вољу да опозива тестаменат искаже у ма којој форми, у којој се може тестаменат уопште правити (§ 429.), и тога ради не мора употребити баш ону исту форму, у којој је био изјавио ту своју последњу вољу, коју сад опозива. 139. — А прећутно опозивање тестамента бива таквом конклудентном радњом тестаторовом, из које се несумњиво даје извести његова намера за опозивање ранијег тестамента. А таква је радња: 140. — а) кад сам тестатор иди ко други с његовим пристанком уништи (спали, иоцепа) писмени тестаменат, (§ 448. друга тачка); или, кад на њему изврши такве промене из којих се даје извести намера тестаторова да свој тестаменат опозива нпр. кад цео текст превуче, прецрта, или свој потпис (односно крст) пребрише; а ако је прецртао само нека наређења, па и наименовање наследника, остала наређења остају и даље у важности, јер се прецртана сматрају као да нису ни написана. Ако. пак, има више оригиналних примерака (дупликата) каквог писменог тестамента, па тестатор све сем једнога уништњ онда је сумња да је хтео опозвати свој тестаменат, па с тога овај остаје и даље у снази. Случајна аовреда или губитак писменог тестамента не уништава исти, само ако се, по прописима судског поступка, тај случај (односно недостатак намере тестаторове за опозивање) докаже, а тако исто, ако се докаже равногласном сведоџбом три заклета сведока и садржина тога тестамента (§ 438. при крају). И 141. — б) прављење новог и пуноважног пгестамента. Онај ранији постаје тестаментом шрШт. „Доцнији тестаменат обара првашњи" (§ 448), но под усло-