Branič

Б Р Л Н II Ч

1. у добу сумњиве урачуњивости (без сумње малолетства) и у дубокој старости; 2. у извесним физиолошким периодама полне зрелости код жена; 3. код слабоумних и глуво-немих; 4. под утицајем извесних нервних болести, као хистерије, хипохондрије, епилепсије, сомнамбулизма и хипнотизма ; 5. у извесним случајевима алкохолизма, морфинизма, грознице и трауматизма; 6. под утицајем наслеђа, ако је ко год од предака преболео неку душевну болест. На ову мисао о смањеној урачуњивости дошли су лекари из простога узрока, што су законске дефиниције о урачуњивости махом непотпуне и скучене, и што ни сами лекари нису увек у стању тачно да определе, да ли у конкретном случају постоји душевна болест. По медицинској науци, има доста случајева, у којима се не може неко огласити за умоболна, а његово психичко стање опет зато није сасвим нормално. Као што се, дакле, види, нешто услед празнине у закону, а нешто услед несавршеиства у медицини долази се до погрешних закључака, који хоће да се прогласе као научне догме. Ако узмемо у обзир све оно, што смо о урачуњивости у опште казали, онда сасвим логично изилази да човек може бити или у стању урачуњивом или неурачуњивом. Ако неко под утицајем какве теже нервне болести или хистерије и т. п. учини какво кривично дело, онда је бесмислено таквога осуђивати, ма и на најмању казну. Јер, чим се код некога констатује јаче нервно растројство или каква душевна аномзлија, онда је то болестан човек, коме је место у болници или заводу за такве болеснике, али ни у ком случају у казнионици. Веома леп пример наводи у том погледу професор Лист у своме предавању : „сНе б1га{гесћШсНе ^игесћпип^аћ^кећ"^) које једржао на III. међународном конгресу психолога 4Д /Ш 1896 г. Пред судом одговара једна дванаесто-годишња девој-

(19) 2. XVII стр. 78—79.