Branič

НПСЛЕДНО ПРНВО по нашем грађаиеком законику НАПИСАО — АНДРА ЂОРЂЕВИЋ — Наставак — (6) III. ОДСЕК ЗАКОНСКО (ИНТЕСТАТСКО) НАСЛЕЂИВАЊЕ. 1 § I. Отварање законског наслеђивања. 171. — Уређујући законски ред наслеђивања, наш законик истиче, у својим одредбама, као умрло лице (с1е сишз), које треба наследити, увек мушко лице; тако, одмах у почетку главе о наслеђу, у §-у 394 вели се: „После смрти жатеља српског добра његова... прелазе као наслество на другога", затим у свим осталим наређењима служи се, доследно, изразима: „умрли", „умрлога", „његова деца" и т. д. Али, се, ипак, сва та наређења о законском наслеђивању, ван сваке сумње, подједнако и поижунце примењују и тада, кад је умрло лице женско. Јер, и женска су лица српски житељи, српски грађани, и способна да имају своја властита добра, која такође, после смрти њихове, прелазе као наслество на њихове сроднике по истом законском реду. Стога што се год, у излагању законских наређења, буде рекло о законском наслеђивању мушкога умрлог лица, све то важи и за случај, кад је умрло лице женско.

1 У нашој правној књижевности најбоља су о овоме ова два списа: Марко Стојановић, адвокат, Закони ре& иасле/ја ио Грађансиом Закону за Краљевину Србију, 2-го поправљено издање, 1897. год., и, М. Ђ. Миловановић, Ннтесшатско нас.педно ираво но нашем Грађ. Законику, 1884 Бранич 5