Branič

100 Б Р А Н II Ч (^иегеПа тоШообЈ 1ез1атепи била је првобитно и још у класичноме добу једино правно средство, којим је овлашћени на закони део могао, да се бори противу тестамента, којим му је закони део окрњен. У почетку се за одбрану законога дела употребљавала тужба ћегесШаНз реШЈо аћ 1п1ез1;а1о, а доцније, у току развића, ^иегеНа је постала једино право средство за одбрану законога дела, која је сасвим различна од обичне тужбе за наслеђе (ћегесН !а!Јз реШЈз). Највише је био сопствен начин, како се ова тужбазаснивала. У доба, када се циеге11-а уводила, тужилац, коме није био остављен закони део, није био правно повређен, јер старо доба није познавало право на закони део. На место правног гледишта стављено је гледиште части. Повређени тужио се на неправо, које му је учињено, што му тестатор, у пркос његовом блиском сродству, није ништа или му није довољно оставио. На овоме се ређало даље тврђење тужиочево, да тестатор, који му је без основа повредио част, није био, управо, при свести. На овоме дупломе основу, остварила се, најзад, његова молба, да му се, као интестатском наследнику, досуди интестатски део. Ова молба, кад се добро разгледа, бцтно се разликовала од обичне тужбе за наслеђе. Тужбом за наслеђе тражио је онај наследник, који не држи заоставштину, да му онај наследник, који држи заоставштину, уступи припадајући наследни предмет на основу његовог по закону наследног права. Кверелом, на против, тражио је онај, који има право на закони део, од тестаменталног наследника смањивање (Кезсеззшп) тестамента до висине његовог интестатског дела. Често се овоме прикључивало и пресуђење, да се и сама ствар изда, али не увек. Тужба за наслеђе хтела је остварење права, које постоји, а кверела заснивање правнога стања, како би оно требало да је. На тужбу за наслеђе имали су права они блиски сродници, који би били интестатски наследници покој-