Branič

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

101

никови, а којима није четвртина наследнога дела, која би им по закону припала, остављена, ако за то није било законских основа. Ова се четвртина у пракси утврђивала по аналогији на 1 е х ! а 1 с 1 сП а. Који су сродницн имали права на ову тужбу,- у пракси није било утврђено. На њу су имали права и рођаци по оцу и рођаци по матери у усходећој и нисходећој линији, а браћа и сестре само под нарочити I претпоставкама. Истицала се једна нарочита биссеззш 1п ^иеге11ат. Ако покојник своме најближем интестатском наследнику и ономе, који има права на закони део нпр. своме сину, није оставио закони део, па син не може или неће да подигне тужбу (^иегеИ) онда је право на подизање ове тужбе прелазило на најближег интестатског наследника и онога сродника, који би имао право на закони део нпр. на унука, ако, наравно, ни овоме, опет без узрока, није ништа остављено. Осноз је кверели увреда онога сродника, који је овлашћен на закони део; циљ јој је ублажење услед смањивања тестамента; она је V1 п с! 1 с а {и т з р 1 г а п 8. Овим се објашњавале следеће особености: а). С^иегеИ-а је била чисто лична. Само, кад је, већ, подигнута или, бар, припремљена, наслеђивао ју је наследник оштећенога. б). Свако, ма и индиректно, признање тестамента искључивало је тужбу, јер је оно доказивало, да увреда није била толико велика. в). Тужба је застаревала за 5 година, рачунајући од дана, кад је наступио случај наслеђа за тестаменталне наследнике. Оволико време нерада увређенога показивало је, да уврда није била тешка. г). (^иегеП-а је била помоћно (зићзШтпзсћ) правно средство. Пошто је кверела имала за цељ смањивање тестамента у корист овлашћених на закони део, то се, у погледу на личности тужиоца и туженога, имало да примети као нужно: а). Тужбу је могао подићи и онај, у чијим се рукама налазила заоставштина. б). Могли се оптужити тестаментални наследници