Branič

Г1РАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

109

закони део, кад он учини, коју од оних кривида, које нокојника овлашћују, да тражи развод брака. Ови основи дају законску силу одузимању права на закони део само онда, ако они постоје у времену, кад покојник чини ово одузимање. Они морају, да се изрично именују у расположењу. Да су наведени основи истинити, терет је доказивања на онога, који хоће да се користи одузимањем. Сваки од ових основа, који би доносио одузимање права на закони део, губи силу, чим је покојник овлашћеноме опростио, па било одузимање већ учињено или не. Ако је одузимање права на закони део учињено на основу томе, што се овлашћени бешчасно и неморално владао, оно може да отпадне и без опроштаја покојниковог, ако се овлашћени до смрти покојникове сасвим оставио таквог живота. Одузимање права на закони део није у исто време и одузимање права на интестатски део наслеђа; није, дакле, лишење наслеђа, јер право на закони део и право на наслеђе, и ако су тесно једно с другим везани, ипак су две сасвим различне ствари. Пример. А остави после себе од сродника сина Б и сестру В; он одузме сину из законих разлога право на закони део и именује за наследницу своју жену, а после њене смрти у доцнијем тестаменту своју сестру В, и, у исто време одреди за извршиоца тестамента свога пријатељаД. В умре пре неколико дана од брата јој А, те је њено позивање на наслеђе постало невредеће и наступио је закони ред наслеђивања. Ако би се узело, да је, у овоме случају, одузимање права на закони део у исто време и одузимање права на наслеђе (Еп1е1ђип§), онда би био наследник покојник А држава. Но, наследнику Б није, у истини, одузето и право на наслеђе; остало му је, дакле, право на закони ред наслеђа. Али, ипак, наследник, услед тога, што му је одузето право на закони део, има да трпи нека ограничења и у законом реду наслеђивања, а то је: он мора, да се покори наредбама извршиоца тестамента, а наследник, који није лишен права на закони део по § 2306 грађ. зак. не мора, да се покорава наредбама извршиоца тестамента.