Branič

112

Б Р А Н II Ч

пун део наслеђа, који су по законом реду наслеђа припада у 30.000 м. Исто важи, кад би А., пре прављења тестамента, сину Б. одузео право на закони део, па му накнадно опростио. Исто ово важи и онда, кад је Б. ванбрачно дете покојника, али после начињеног тестамента, легитимирано. Не би се у овоме случају могао нападати тестаменат, кад би легитимација била, већ, свршена у времену прављења тестамента, јер би се онда узело, да је А. и ако му стање ствари било познато, био намеран, да своју брачну ћерку В. именује за једину наследницу. 2) Др.ги случај: Дете је по самом закону или тестаментом покојниковом позвано за наследника, а није га покојник у погледу на наслеђе ни оптеретио ни ограничио — § 2305 грађ. зак.: а) Овде мора дете са остављеним му наслеђем да се задовољи, кад оно износи више од половине онога дела, који би му по законом реду наслеђа припао, па и онда, кад би ово, што му је остављено, управо половину интетатског дела износило. Ако би дете одбило ово, што му је, у овоме случају, остављено, оно онда не добија ништа. б) Ако је остављени део наслеђа мањи од половине интестатског дела, онда дете, ако није тиме задовољно, може тражити од осталих наследника плаћање једне суме, која би се додала остављеном делу наслеђа и која би одговарала разлици вредности између остављеног дела и половине интетатског наследног дела. Ова се сума назива дооатак законом делу, Пример. А. именује за наследника сина Б. на '| 6 , ћерку В. на 1 ј 3 а матер Г. на '| 2 своје заоставштине од 60.000 марака. Наследник Б. може да прими остављену му шестину (' 6 ) и да тражи додатак законом делу, који- се састоји у % од 'ј 2 од 60.000—'| 6 од 60.000—5000 м. Његова сестра В. на против, мора се задовољити са својом '| 3 заоставштине. 3) Трећа случај: Дете је позвано као наследник али је, при томе, од стране покојникове, ограничено у погледу његовог наследнога дела; било легатом, било