Branič

НРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

113

налогом, било наредбом за деобу, било остављањем једног претходног или накнадног наследника, било, најзад именовањем извршиоца тестамента. У овоме случају, дете не треба да прими оптерећено и ограничено наслеђе, јер се може помоћи (§ 2306 грађ. закона): а) Ако остављени део наслеђа прелази половину интестатског дела, онда дете може да тражи исплату пуног законога дела, али тада мора да одбије остављени му део наслеђа. Неће ли дете да одбије остављени му део наслеђа, не може да тражп исплату законога дела и мора да се покори наредбама покојниковим, које му остављени део наслеђа оптерећавају и ограничавају. б) Ако је остављени део раван половини интетатског дела, онда, по самом закону, отпадају оптерећења и ограничења, као и да нису ни била наређења. Дете тада добија остављени му део неоптерећен и неограничен, а никаква даља потраживања нису му призната. в) Ако је, пак, остављени део мањи од половине интестатског дела, у исто време, и отпадају наређења о оптерећењу и ограничењу, и дете има право, да од санаследника тражи допуни закони део. Пример. Узмимо у примеру под 2) да је покојник А. и свога сина Б. и ћерку В. у погледу њиховог наследног дела страничио тако, да њихово позивање на наслеђе важи само док су они живи а после смрти свакога од њих, да је накнадна наследница сестра покојникова Г. Ћерка В. позвана на 1 | 3 има права избора: или да наслеђе одбије, па да тражи пун закони део, који се састоји у 1 1 2 од 1 1 2 од 60.000, дакле, 15.0.30 м. без икаквог огоањичења и отежања, или хоће, да прими намењену јој ^ са ограничењем. Што се тиче сина Б. који је позван на за њега не важи никакво ограничење. Он има права, да узме своју '| 6 без икаквог ограничења, а осим тога има права, да тражи и додатак закономе делу, до изравнања законога дела, као и у случају под 2. 4). Четврта случај: Детету је остављен легат — § 2307. грађ. зак.: а). Дете ни у коме случају не мора на ово да Бранич 8