Branič

69

зак. о накнади штете — како то одељење Касационог Суда узима, него према напред назеденом, ова одредба која се тиче правног поретка садржи не само правни основ за тражење накнаде у величини положеног јемства по § 400 грађ. пост., већ уједно и пропис природе машеријалног закона, по коме се даје задовољење за таково приватно — правно тражење. Да се одредба § 389 грађ. суд. пост. односи и на случај тражења обуставе, а не само при тражењу забране и прибелешке, то је ван сумње према. изречном пропису у § 420. грађ. суд. пост., у коме се као допуњујући пропису § 376. истог закона каже: да у срества за обезбеђење долази и обустава. Касадиони Суд у општој седници од 28. априла 1898. год. Бр. 3702. одржао је у снази примедбе свог II одељења, а против разлоге Апелац. Суда одбацио, и тако упоредно: да дужник на случај, да поверилац изгуби парницу, нема право на новчано јемство које је поверилац положио, док грађанском парницом не докаже: да ја заиста и претрпео какву штету услед тога, што је поверилац и пре рока тражио обезбеђење. 37 Вреди менида, на ко]о| |е накнадно позде употребе код еуда, етае|Бен потпие нздаеача ако издавач тражи напдату по меници и ако је непизмен не мора бити поред његовог имена крет, нити имати два еведока, јер |е то потребно еамо онда, кад ее из издаваочевог потпиеа обвеза изводи. м„ жена В. из Пожаревца за обезбгду 536 дин. што јој дугује по меници М. П. тражила је, да суд одобри забрану на покретност дужника. Првостепени суд решењем својим од 6 јула 1891 г. Бр. 16536 одбио је тужитељку (поверитељку) од тражења с разлога, што на меници нема потписа издаваоца. За тим је тужитељка на меници ставила свој потпис као издавалац и понова тражила забрану, коју је суд решењем својим Бр. 24143. уважио. Но по жалби дужника Касациони Суд примедбама својим Бр. 8518. поништио је горње решење са овог разлога: „Кад је жалилац у жалби за доказ поднео извр-