Branič

156

Б Р А Н II Ч

вог на 1 | 4 од 80.000 + 1 ј 4 од (80.000 + 20.000) — 20.000= = 25.000 м. 2.) Овај горе описани поступак изравнања битно се разликује од онога под II. описаног: а) Овај се употребљава и ако је само један овлашћени на закони део и важи не само према потомцима но и према родитељима и супругу покојниковом. б) Овај може само смањивање а никако и повишење законога дела да принесе. Ако су више њих овлашћени на закони део, неће се сва прибављања, која су потчињена принудном равнању, на један пут убројати у заоставштину, па од тако увеличане заоставштине, да се сви закони делови израчунавају. Убројавање сваког прибављања одвојено је за себе, на име, само при израчунавању законога дела онога, коме се оно и урачунава. Тако у случају под 1, према овоме, узеће се да је заоставштина 100.000 + 20.000 само при израчунавању законога дела очевог, а при израчунавању материног законог дела, узеће се, да је заоставштина просто 100.000 марака, те би закони део материн био 25.000 м. Корист од урачунавања ових 20.000 м. има само севеста покојникова. IV. Могуће је, да покојник и при прибављању, које, по правилима под II, подлежи принудном изравнању, опет нареди урачунавање његово у закони део. Ово би се просто извршило, што би се прво закони део онога, коме је урачунавање наложено, израчунао по поступку за изравнање, па би се онда половина вредности прибављенога одбила од законога дела. § 2316. одељ. 4. гр. зак. Прамер. А је дао на име опреме својој ћерки Б 20.000 а ћерки В 10.000 м. и наредио, да се опрема од 10.00 1 м. урачуна у закони део ћерке В. После смрти покојникове остале су као овлашћене на закони део обе његове ћерке и жена Г, за наследника је позван 2; заоотавштина износи 40.000 м. Овди има прво да се утврди закони део Г без обзира на изравнањ; и урачунавање, који је '/ 2 од '/4 °Д 40.000= = 5000 м. После овога од заостале три четвртине заоставштине, што би по законом реду нас геђивања обе ћери наследиле, има да се, по поступку за изравнање,