Branič

72

у колико је то нужно било само за акат о стављању оптуженика иод суд; и тек додније на претресу, по целокупној оцени доказа, долази стална судска квалификација дела; и напослетку; треће зато, што су судови самим законом позвани, да мотре на измену дела и примењују ону казну, која је за њ прописана (§ 209. и тач. 5 и 6. § 264. кр. с. поступка)." Примедбе / одељења Касацпоног Суда од 30. марта 1900. Бр. 2763. „1. Погрешно је Апелациони Суд узео, да овде односно оптуженог Н. Н. стоји само дело припреме издајничког предузећа, кажњиво по § 90. крив. зак., а да се сва остала дела за која се он оптужује губе у овоме делу; јер, кад су противправне радње, којима су ова остала дела учињена самосталне без обзира на то, што је тим радњама у исто време нзвршено и дело из § 90.; кад се овим радњама вређају разни прописи кривичнога законика; и кад стоје карактерни знаци, који се за ова дела по закону траже, онда се та дела имају узети као самостална, и ако су она у исто време средства, којима је учињено друго кривично дело." ,,2. Што се тиче саме квалификације ових осталих дела, пре свега Касациони суд налази, да је и Апелациони Суд усвојио оцену првостепеног суда односно тога, шта се у конкретном случају има узети да је ислеђењем констатовано; јер је Апелациони Суд својом пресудом преиначио пресуду првостепеног суда само зато, што је изменио квалификацију дела и нашао да се оптуженом Н. Н. не може узети олакшавна околност из тач. 4 § 59. крив. зак., а не и зато што би првостепени суд погрешно узео, да је нешто ислеђењем констатовано, што у ствари не би било." „Према ономе, дакле, што су првостепени и Апелациони Суд нашли да је ислеђењем констатовано, овде не може стајати дело из §92. крив. зак. За постојање овога дела траже се као карактерни знаци његови, да ко јавно позива или дражи на непокорност према законима, уредбама или законим наредбама власти, а ти знаци нису констатовани оним, што је