Branič

о ОШТЕЋЕЊУ ПРЕКО половине код теретних Јтовора 415

од друге на основу тога рушљивога уговора (на пр. на основу уговора куповине и продаје) остаје и даље њихова својина, т. ј. својина оне стране којаје примила ствар, јер по § 929. нем. грађ. зак. предајом се само по себи преноси својина на пријемника, без обзира на основ, услед чега је предаја ствари следовала. У § 929. вели се: „Ради преноса својине на нској покретној ствари потребно је да власник преда ствар прибављачу и да су обе стране сагласне, да својина треба да се пренесе." У нем. грађ. зак. нема дакле разликовања на закони основ и пуноважан начин прибављања. Међу тим стране, које су предајом добиле својину ствари на основу некога рушљивога и нападнутога уговора, облигаторно су по § 812. обвезне једна другој, да примљене ствари врате у својину. У осталом у немач. грађ. зак. не може се тражити раскинуће уговора због оштећења ггреко половине, али се услед других чињенипд може уговор као рушљив нападати (на. пр. услед заблуде или преваре). Мало је више комплициран одношај између уговорача онда, кадјепо раскинутом и испуњеном уговору једна страна дуговала другој или обе једна другој не давање неке ствари, већ неку радњу, на пр. кад се раскинутим уговором једна страна обвезала другој, да јој нешто изради (разнолики уговори о најму) за извесну награду у новцу или за неку радњу друге уговорне стране. У овоме случају немогућко је у односима уговорача успоставити пређашње стање, стање које је пре закључења испуњеног уговора постојало. Јер односно рада који је једна страна, испуњујући уговор, на корист друге стране учинила, не може се учинити. да се он уговорачу који га је дао, натраг врати (ко је на пр. некоме окопао башту за извесну награду, па је за тим тај уговор због оштећења преко половине раскинут, томе се уговорачу раднику не може у натури вратити учињени рад натраг, ма да он може примљену нуграду у новцу вратити своме сауговорачу). И онда би изгледало, да код оваквих уговора, кад су испуњени, нема места раскинућу због оштећења преко половине. Али ово би мишљење било погрешно, јер § 559. допушта