Branič

ТРГОВАЧКИ СУДОВИ

На против, директори анонимних друштава, као старешине вишег реда нису трговци. Али је законодавац са свим праведно мислио да је умесно асимиловати их трговцима у погледу на изборе. Они су, у опште, посвећени у трговачке послове; имају спрему и практику великих послова, којима се у наше време баве специјално анонимна друштва: њихова интервенција само може да очува или уздигне, према околностима, ниво трговачких судова; а с друге стране треба доиста признати да је право да анонимна друштва буду представљена било у изборном телу, било баш у судијама, јер сна подлеже суђењу трговачких судова било за спорове коЈе воде са трећима, било у погледу на спорове између ортака. Чл. 1. говори само о Француским компанијама, из чега треба закључити да директори страних компанија, чије је седиште за отправл^ање послова у Француској нису бирачи. Реч је заиста о једној изузетној одредби, коју следствено не треба раширивати. Чланови управних савета нису бирачи: ово је сасвим мудро, јер врло често чланови ових савета немају никакву практику трговачких послова. У осталом, исто онако као што су из једне обичне трговачке куће само патрони бирачи, тако исто довол^но је, да од друштва то буду директори: нроширивати право гласања на све чланове управног савета, зничило би дати сувише пространо место анонимним пруштвима при изборима. У осталом, израз директор, којимсезакон служи нема ништа свето По некад у анонимном друштву онај који управља има другу тиаулу на пример титулу делегираног администратора; у овом ће случају делегирани администратор бити бирач. Под директором треба разумети свако лице које руководи, администрира под непосредним и директним надзором управног савета 1 ).

*) Је ли директор каквог Филијала бирач? Ово се питање може дискутовати. У аФирмативном смислу, еећамо се да еу у време дискусије чл. 1. вак. од 5. децембра 1876. г. који је унет у трговачки законик (чл. 620.) и који је садржавао текст