Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

847

томр . слична памера, всћ и ашпшз песапсИ у Форми (1о1пз-а еуеп1иаН8-а или жеља да осигура успех, то се обе радње морају сматраш као једно дело. 2) Тако исто, ако су извршиоца од самог почетка руководиле заједно две намере: атпшв пееапсН и ап1тиз осси1(.ал)(П; аштиз песаисН и намера онакангивања над трупом и т. д. 3) Време, које ]е протекло између прве н друге радње, дели их на два самостална дела, ако оне нису везане субјективним моментом, т. ј. спојеним намерама. 4) Прекидајућом погодбои јавља се нова радња, која ступа између црве и друге, кад се она оснива на самосталном аштиз-п, која с првом нема ничег заједничког. Такве су радње, изазвате иокајањем и управљене на поирављање извршеног тако звано „ћеЛа^ешЈе Кепе", например, покушај да се поврати живог фиктивно умрлом. 5) Веза међу радњама прекида се, кад се друга радња оснива на намери, противној намери прве радње, например, кад је радња, која је нанела смрт Фиктивмо -умрлом, предузета била у намери да му се поврати зкивот; или кад је друга радња извршена без икаква односа црема првој. Например, онај који хоће да изврши паљевину оставио је већ оно место, где је подметнуо ватру и на путу извадио свој чибук, ветар нанео варницу на кров, услед чега је произашо пожар, док међу тим првобитно намеш • тени распаљиви материјал угасио се, но причинивши пожар. На тај начин, ми долазимо до закључка, да случајеви, који носе нааив Бо1и8 »'СпегаНк, немају и не смеју имати једнако решење на практици. Према приликама поједипих случајева, они морају бити квалификовани или као једно хотично овршено дело, или као два дела — покушај и иехатно извршено кривично дело; у овом последњем случају казна се мора изрицати по оним правилима, која су предвиђена у законику за изрицање казне једном лицу за неколико кривичних дела, којаје он извршио, а закојајош није кажњен, т.. по иравилима о реалном стицају. Учења која постоје у науци о кривичном праву по том питању теже да даду за случајеве 13о1и8-а §епегаН8-а једно опште решење, при чему, ипак, по садржини овог решења ева се учења деле на две групе, које су једна другој узајамно супротне. Писци једног иравца, чијим се представником јавља Бернер, гледају у случајевима Бокш-а §'епегаН8-а увек два дела — покушај и нехатно извршено кривично дело. Отуда }е назив ове теорије: Тгешшпа^Љеопе или теорија стицаја